Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)
| Елегија (* * *) (1821) Писац: Александар Пушкин, преводилац: Јован Јовановић Змај |
Преживео сам своје бујне жеље,
Размилово̑ сам своје маште сјај.
Остале само патње моје веље, —
По пустим грудма лута уздисај.
У оштрој бу̏ри судбе немилосне
Увену венац што ми даде мај.
Проводим дане тужне, инокосне,
И чекам, чекам, кад ће доћи крај.
Така је јесен. Хладни, мразни дани
С дрвета стресу онај зелен ки̑ст,
И само један усамљен на грани
Још дрхће, трепће закаснио лист.
Извор
уреди- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 21, стр. 641.