Дѣвојачки благослов

Дѣвојачки благослов Писац: Јован Суботић

Јелен пасе по загорју траву,
Јелен пасе, а кошута неће.
Пита јелен своју кошутицу:
Шта јe теби, моја кошутице,
Те непасеш зелену травицу?
Или те јe когод урекао,
Или удиш за другим јеленом,
Или те е болест обхрвала?
Ако те јe когод урекао,
Да ти тражим од урока траве;
Ако удиш за другим јеленом,
Да бог да га никад невидила;
Ако те јe болест обхрвала,
Да идемо мојој посестрими,
Посестрими у горици вили,
Она има лѣка од свачега,
Па ће теби болест одтѣрати.
Ал' говори јелену кошута:
Није мене нико урекао,
Нити удим за другим јеленом,
Нити ме јe болест обхрвала:
Већ јe ова трава отрована.
Љубило се момче и дѣвојче,
Од Илијња до Ивања дана,
Од Ивања до мале госпође;
А кад било о малој госпођи
Момче проси њену другарицу,
Изпроси јe и прстенова јe.
A дѣвојче у гору излази,
Па овако драгог благосиља:
Жен' се драги и просто ти било,
Над тобом се небо проломило,
Из неба те ударила стрела,
П' онда мутна вода те однела.
Драгог клела, сузе проливала,
Сузама јe траву отровала.

18. Јул. 1857.

Извор

Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 50-52.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.