Дуде, мори, Дуде бело Дуде

* * *

[Дуде, мори, Дуде бело Дуде]

Дуде, мори, Дуде бело Дуде,
Дома ли си Дуде, сама ли си?“
„Дома сам си, леле, сама нисам,
Крај мене је, туго, стара мајка,
Стара мајка, леле, стари татко.“ 5
Не се крши, Дуде, не се ломи,
Не ми гази, Дуде, сиротињу,
Сиротињу, туго, голу босу.
Голу, босу, Дуде, гладну, жедну:
Кој без мајку, Дуде, кој без татка, 10
А ја јадан, Дуде, без невесту!“

Певач, место записа и напомена

И ова песма је једна од најомиљенијих, коју Лесковчани радо певају и са севдахом при свакој седељки и софри. У позоришном комаду Сретена Динића „Наша работа“ пева се и ова и још неке лесковачке песме. Ову песму и песму „Да знајеш мори моме, да знајеш“ обрадио је за хор прота Мирко Павловић.

Референце

Извор

Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 591.