* * *


Драгољубе...

Драгољубе, беру ли те друге?
Како мене не би брале друге
Кад од мене сва гора мирише,
И сва гора и по гори цвјеће.
У гори је камен становити, 5
На камену јунак жаобити,
Сузе рони а године броји:
Ево има девет годиница
Нико не зна да сам женска глава,
Веће једна Анђелија праља, 10
Која ј мени бјело рухо прала,
Рухо прала и косе чешљала.[1]

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

  1. Уместо после њи пет стихова слушао сам и овако:

    Ево има девет годин' дана
    Како служим Јелачића бана,
    Нико не знам да сам женска глава,
    Веће једна вешарица млада
    Што је бјело рухо ми опрала
    И на глави косу узчешљала.

Извор

Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 217.