Драгој (Абрашевић)

Драгој Писац: Коста Абрашевић

* * *

        Драгој

Љубим те, душо, љубим силним жаром
За тебе живот није бедан, клет;
У миљу дане ти проводиш своје,
Ти не знаш, шта је, ко је овај свет!

Ти слатке снове будућности сневаш,
У цветну дољу упрла си гред;
А свака капка крви срца мога,
Леденом струјом ствара се у лед.

Цео свет теби љубак је и мио,
Мислиш, да срећом засјан је одсвуд,
О, али ја га с клетвом у смрт шаљем,
Јер крвном мржњом о, пламти ми груд.

Грлим те, душо, љубим силним жаром,
Силније, реци, да ли бити мож'?
И ако ти љубим, грлим вито тело, —
Држећи у руци — за тиране — нож.

1895 г. Шабац

---

Извор

• Коста Абрашевић, „Песме“, Социјалистичка издавачка књижара "Туцовић", Београд, 1920, стр. 22-23

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Коста Абрашевић, умро 1898, пре 126 година.