Викизворник

Драгачевски епитафи: Српско-турски ратови (1876-1878)

Драгачевски епитафи: Српско-турски ратови (1876-1878) су драгоцена документарна сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика Драгачева.


Споменик Стефану Павловићу (†1876) (Трешњевица – Поље)

Ој путниче чекни мало,
не пожали труда свога
што ћеш стати и читати биљег овај,
реци бог да прости душу
СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА из Трешњевице
храброг војника друге класе
Баталијона Драгачевског
кои је у 42. г. од живота свога
јуначки борећи се противу турака
у рату под књазом Миланом IV Обреновићем
бранећи славу и слободу своје браће срба
не одступајући испред турске силе
пред војском Србском
погинуо на шиљбоку на Борју
24. јуна 1876.Г.
Овај знак подиже му супруга Савка
и синови Крста и Драгутин са браћом


Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показуе: краброг: србина
ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА
воиника: II класе: коие на пазару :
24-г иуна: у 1876 : г.
бранећисе : од : турака погинуо :
Бог даму душу прости
Оваи : билег : удариму : ружица : супруга :
радомир едини син его у 1880. г.


Споменик Борисаву Недељковићу (†1876) (Вирово – Недељковићи)

Воиник БОРИСАВ
Знак овај показује краброг воиника
I класе Баталиона Др :
БОРИСАВА
син Милована Недељковића
који се јуначки боријо са Турцима
за отечество
одупирући се сили Турској
погибе 26. јуна 1876. Г. код Пазара
у 24 г. живота свог
по смрти остави сина Петра
и супругу Радојку
Бог да га прости
Спомен П : Јован очув
Алексије Брат
и Петар син му


Споменик Божу Раковићу (†1876) (Трешњевица – Поље)

Овај знак показује вјечну успомену поч.
БОЖА РАКОВИЋА из Трешњевице
бив. војника друге класе баталијона драгачевског
којије у 24 Години Младости своје
борећисе против Турака за Славу и Слободу Србије
погинуо у битци код Пазара 27. јуна 1876. Г.
Бог да му душу прости
Споменик овај из велике жалости
подигоше своме једином сину
Тужни Родитељи Дамњан и Спасенија
с коим да се место сина теше


Споменик Савку Милованковићу (†1876) (Крај пута Тијање – Зеоке)

Овај споменик показује име
краброг воиника
I-ве чете Драгачевског батаљона
САВКА МИЛОВАНКОВИЋА
из Тијања
кои погибе на Сувом рту
17. јула 1876 год.
борећи се с Турцима
за веру и отачаство српско:
Споменик подиже синовац његов
Мића Милованковић из Тијања
Писа Ђорђе В. Митровић


Споменик Танасију Плазини (†1876) (Губеревци – крај пута)

Овај споменик показује
ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ из Губереваца
Бившег воиника народне воиске
кои Поживи 21.Г.
А погибе на Ступској чесми
20 Јулија 1876. год.
Оваи споменик подигоше му
браћа Здравко и Светозар


Споменик Милутину Цветићу (†1876) (Церова – Доње гробље)

Нека му буде ова реч
Бог да му душу прости
Спомен оваи показује
краброг доброг воиника
МИЛУТИНА ЦВЕТИЋА из Церове
кои живи 31. Г. Бив. Кмет
и после се јуначки борио са Турцима.
А рањен 21. Јула 1876. г...
Оваи спомен подиже
из превелике туге и жалости
супруга Обренија која са мужем
поживела 12 година
и брат му Живан


Споменик Миљку Ћумуровићу (†1876) (Гуча – код цркве)

Овај биљег Показује тјело почившег
МИЉКА ЋУМУРОВИЋА из Гуче
бившег војника
Прве класе II-ге чете Драгачевског батаљона
коије у 24. год. живота свог
јуначки борећисе против турака
за славу и слободу срба погинуо
у борби на погледима под Јавором
23-г јула 1876 г.
и бог даму душу прости
Оваи спомен подигошему браћа
милош раденко и јеврем


Споменик Кости Костатиновићу (†1876) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)

Овај биљег показује тјело покојног
КОСТЕ КОСТАТИНОВИЋА из Рогаче
бивши воиник II класе Трнавског баталијона
кои у 36 години свога живота
јуначки борећи се против турака
за славу и слободу Срба
у борби на Соколовици код Пазара
погинуо (...) јулија 1876 г (...)


Споменик Милану Марковићу (†1876) (Властељице – Јелав)

Приђи ближе мили Српски Роде
те прочитај спомен овај
ја одок с овог света млад
МИЛАН
син василија Марковића
из Властељица
који у 25. год живота свога
разболек се у Јавору,
одок кући па се преставих
12ог Августа 1876.Г.
Код куће оста ми мајка
тужна кукајући
и жалосни отац уздисајући.
Збогом Отац збогом Мати
немојте се ви бринути
ја ћу молити Вишњег Творца
да утјеши тебе Оца
да поживи вамилију.
Фала Вама мили родитељи
који сте ме чесног учинили.
Куда год сам по свету одио
свуда сам увек поштен био.
Вала тебе Мајко мила
ти си мене одранила
и у војску одпремила


Споменик Ненаду Плазини (†1876) (Губеревци – крај пута)

Приђи ближе
мили србски роде,
а куда иташ
постоји мало овде
да разумеш; спомен, оваи
кои показује војника
I-вог Баталиона 4-те, чете
НЕНАДА
сина Илие Плазине
из губереваца
коие за владе
књаза Милана Обреновића V-ог
12 августа 1876 г.
у рату погинуо.
И бог да му душу прости
Оваи спомен подигоше му
братучед Димитрије
и супруга Станика


Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи – Ружичићи)

Ој војници и путници
погледајте с пута роде
и читајте подпис овде
што ћеш стати и читати
не пожали труда свога
но споменте брата свога
и реците бог да прости брат
МИЛАНА РУЖИЧИЋА
житеља горачког
и војника II класе народње војске
Трнавског баталијона
поживи 40 г.
а... августа у 1876 г.
погибе на Пазару
бранећи себе и славу отечества
од турске силе (...)


Споменик Алекси Мрдаковићу (†1876) (Граб – крај школе)

Овое спомен
АЛЕКСИ МРДАКОВИЋУ
из Рогаче I класе десетару
драгачевског баталиона
коие крабро борећисе против Турака
за славу и слободу србског народа
22. августа 1876. Г:
на Чемерници погинуо
у 31. години свог живота.
Бог даму душу прости
Оваи му спомен подиже
стараоц Вељко Јелуша
и насљедница Наталија


Споменик Милоју Василићу (†1876) (Доња Краварица – Милекићи)

Овај билег показује од истока
краброг воини[ка]
МИЛОЈА ВАСИЛИЋА
Главног домаћина села доње краварице
кои поживи 35 Г.
а јуначки погинуо на мегдану
код јавора борећи се са Турцима
26 август. у 1876. Г.
Писа и реза филип павловић из табановића


Споменик Јанку Давидовићу (†1876) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овај знак показује краброг Србина
ЈАНКА ДАВИДОВИЋА из Горачића
ковача и војника II класе Народне војске
кои поживи 40 г.
а погибе на Погледи 27-г августа у 1876 го.
Бог да му душу прости
Оваи билег споменуше му
Аксентије и Миливоје синови


Споменик Тривуновићима – Милији (†1876) и Милети (†1878) (Лапидаријум у Гучи)

Овај спомен показује лице
са севера краброг војника
МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ
села Краварице
који 36.Г:
А погинуо 28. августа 1876. Г:
код Шиљеговца
борећи се са Турцима
Овај споменик подиже му
син Милосав и синовац Милутин.
Оваи спомен показује од иуга
лице краброг војника
МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ
из Краварице
поживио 34 год.
а умре 16 августа 1878.
Оваи спомен подиже му
супруга Милосава и син Милутин


Споменик Добрици Коџопељи (†1876) (Луке – Лазовићи)

Споменик
ДОБРИЦЕ КОЏОПЕЉЕ
из Села Лука
бив: храброг војника прве класе
баталијона Драгачевског
Који је у 32 Год. живота свог
за отаџбину славу и слободу
Браће своје Срба
борећи се против турака
погинуо у битци на Шиљеговцу
округ Алексиначки
15. Сеп. 1876. Г.
Овај знак подижему
ожалошћена мати Пауна
Написо Мијаило Поповић из Свештице
под управљањем стараоца Его
Андрије Коџопеље


Споменик Стевану Драмлићу (†1876) (Гуча – Анђелићи)

Овде почива раб
СТЕВАН ДРАМЛИЋ из Гуче
Поживи 30. Г.
а бивши воиник II класе
коије борећисе са турцима
и од турске пушке рањен
у десну руку 18. августа 1876. Год
а умро 20 тог септембра
И Бог да му душу прости
Овај биљег подиже његова
ожалошћена мајка Марица
и син његов Михаило


Споменик Неђељку Вилотијевићу (†1876) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)

Овај споменик показује почившег
НЕЂЕЉКА ВИЛОТИЈЕВИЋА из Рогаче
бив. воиник I-ве кла[се]
десетар Трнавског баталијона
које у 40 год. живота свог
храбро борећи се у рату против турака
за славу и отечество српско
под владом књаза Милана М. Обреновића
а погинуо у битци на Радојевцу
6-ог октомбра у 1876 Г.
И бог да му душу прости


Споменик Петронију Ковачевићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показује
ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА
из Горачића
војник I класе народње војске,
трнавског Баталиона
кои поживи 28 год.
а на шиљеговцу
6 октомбра 1876 Г.
за отачество бранећисе
од турака погибе
Бог да му душу прости


Споменик Кости Милетићу (†1876) (Котража – Прљуша)

Овај споменик показује тјело поч.
КОСТЕ МИЛЕТИЋА
из овог села Котраже,
бившег војника друге класе
треће Чете Баталиона драгачевског
коије у 47. год живота свог
храбро борећи се против турака
за слободу Србије
по владањем Књаза
Милана IV Обреновића
погинуо на Битци Стенику
14. окто = 1876. Г.
Бог да му душу прости
Овај спомен подигошему
његова супруга ЈАКОВА
и посинак вељко јанковић


Споменик Луки Лазовићу (†1876) (Лазовића брдо – крај пута)

То ест человек
Оваи знак показуе име
ЛУКА ЛАЗОВИЋ
бившег воиника II чете I класе
драгачевск. Баталиона
кои поживи 22. г :
а погибе на шиљеговцима
октобр. 1876-г
борећи се с турцима
за веру и отечество Србско...
Оваи спомен подижему брат јовица
и мајка неранџа


Споменик Миловану Ненадићу (†1876) (Трешњевица – Поље)

Оваи Биљег Показује
Пред Собом Сарањено Тело
Почившег
МИЛОВАНА НЕНАДИЋА
из Трешњевице
Краброг Воиника
Прве Класе Баталијона Драгачевског
Кои Поживи 24. Г.
умре 6. Деценбра 1876. г.
Смрт му била од Ране
добивене у Рату на Боином Пољу
Оваи спомен подигошему Браћа његова


Споменик Илији Јасиковићу (†1876) (Крај пута Доња Краварица-Вирово)

Овај споменик, показује, име,
нашег, доброг, брата, упокојеног
ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА
рођен, 1841 го: од оца Милана
и мајке Станике Јасиковића,
из Д. Краварице бив:
Поручник, Артиљериски у Београду
а 1876 го: у српском турском рату,
за Славу и Слободу, своје браће срба:
Погибе, од Турског, топа код вели; Извора,
округ Зајечарски,
и сарањен а жалос
у цвету живота свог.
Бог да му душу опрости.
Овај споменик сподигоше му
брат и синовац Миленко, Љубо
и Микаило Јасиковић


Споменик Милошу Милојевићу (†1877) (Миросаљци – Горње гробље)

Знак Оваи показује
краброг воиника I класе
МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА
коисе јуначки са турцима
борио за отечество
При Кнезу Милану Обреновићу
Поживи 24. Г.
а погибе. од турске пушке
на Самокову 5. јануара 1877. Г.
И овде тиело донешено
и сарањено поред оца Петра Мил.


Споменик Ранку Илићу (†1876) (Граб – Илићи)

Напред код овог споменика
постоји тело господина
РАНКА ИЛИЋА из села Граба.
Поживио 30 г.
на Брњици у рату с Турцима
ранисе 6. августа 1876 год.
и од рана 9. марта 1877 год. умро.
Његова светлост Књаз српски
Милан Обреновић III
за храброст јуначку
даривао је Ранка 30-тог децембра 1876 г.
Сребрном Колајном Н. 17456.
Споменик подиже отац Милан Илић


Споменик Драгићу Чикиризу (†1877) (Гуча – код цркве)

Овое споменик
ДРАГИЋА ЧИКИРИЗА из Ртију
бившег Храброг воиника
I-ве класе III чете баталиона драгачевског
којие у 21 год. Живота
у најлепшем цвету младости своие
јуначки борећисе против турака
за славу и слободу Срба погинуо у рату...
12 Септембра 1877 год.
Бог даму душу прости


Споменик Ранку Боровићу (†1878) (Лиса – Вратоње)

Овај биљег показује тело почив
РАНКА БОРОВИЋА из Села Лисе
којие у 21-ој год:
Живота свог храбро борећисе у рату
погинуо на соколовини од турака
1 Јануара 1878. г.
Бог даму душу прости
Свом једином незаборављеном сину
знак овај подигоше ожалошћени
родитељи Спасое и Стојка


Споменик Милићу Анђелићу (†1878) (Гуча – Анђелићи)

Овај биљег показује тјело покој
МИЛИЋА АНЂЕЛИЋА из Гуче
бившег војника друге класе друге чете
драгачевског баталиона
коие у 48: год: живота свог
храбро борећи се у рату против турака
за славу и слободу народа Српског
погинуо у битки на Соколовици код Пазара:
1. јануара у 1878: години
и Бог даму душу прости
Овај знак братске љубави
подижему његов брат ЛАЗАР
и синовац ранисав
Овај лик ликовао Миле поповић из Свештице
А изреза слова Глишо Дмитрић из Котраже


Споменик Матији Зимоњи (†1878) (Горачићи – Зимоње)

Овај биљег показуе тијело
МАТИЈА ЗИМОЊА из Горачића
бивш. војник II класе Драгачевског баталијона
коије у 38-ој год. живота свог
храбро борећи се у рату против Турака
за славу и слободу народа Српског
погинуо у битци на Соколовици
јануара 1878. год. (...)


Споменик Пауну Марковићу (†1878) (Лапидаријум у Гучи)

Оваи биљег показује тјело
покојног Срба
ПАУНА МАРКОВИЋА из Гуче
бившег воиника I класе II-ге чете
Драгачевског баталиона
које у 25 Год. живота свог
крабро борећисе у рату против турака
за славу и слободу народа србског
погинуо у битци на самокову
22 јануара 1878 Г.
Он је сарањен (...)


Споменик Миладину Маринковићу (†1878) (Крај пута Каона-Ћерана)

О путниче постој мало
не жали труда свог
што ћеш стати и прочитати
овај биљег који показује тјело почив:
МИЛАДИНА МАРИНКОВИЋА из Дубца
који је крабро борећи се са турцима
у битци на Самокову рањен (...)
па умре код своје куће 9. марта 1878.Г.
Он је служио у стајаћој војсци
I баталиону 1 годину и по па (...)
Писо Мијаило Поповић из Свештице


Споменик Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњићи)

О мили србски роде
не пожали труда свога
што ћеш стати и читати
овај тужни биљег
који показује тјело поч.
ЈОВАНА ГЛАВОЊУ из Горачића
бивши војник и десет. I класе
трнавског баталиона
кои је у 37 год. живота свог
храбро борећисе против Турака
за славу и слободу народа српског
под владом књаза
Милана М. Обреновића
погинуо у битци на Самокову
25 децембра 1878 Г.
Бог да му душу прости
Писа Глишо дмитрић из котраже


Споменик Милану Сатарићу (†1878?) (Милатовићи – крај пута)

Пошто не знам ђе је гроб моме оцу
зато му овде спомен ударам
и молим да га сваки прочита
МИЛАН САТАРИЋ из Милатовића
кои часно и поштено поживи 41 Г.
и учествова у старо турском рату
1876 и 7 и 8.г.
Бог да му душу прости
Спомен му удари син
василије Сатарић из Губереваца
и унуци Петар Милорад и Милисав


Споменик Јанићију Бежанићу (†1880) (Властељице – Јелав)

Овде у овом мрачном гробу
мирно почивају смртни остатци
Дичног Срба
ЈАНИЋИЈА БЕЖАНИЋА
ратоборца Турског рата, 1876.7 и 8. Године,
који часно и поштено поживе 42 Год.
а престави се у вечност
9.Маја 1880.Год.
Бог да му душу прости
Тек сад јаком стасасмо
да можемо Вала Богу,
овај спомен подигнути
нашем милом родитељу
за знак Гроба док је Српског рода
Његови синови Сретен вељко и миленко
браћа Бежанићи
1905. године


Споменик Добросаву В. Милићевићу (†1883) (Лиса – Милићевићи)

Биљег овај показује
Овди Сарањено Тјело почивш.
ДОБРОСАВА, В: МИЛИЋЕВИЋА
из овог Села Лисе.
Бив: Храброг војника I кл: Баталијона Драгачевског
кои је у 30 Год. Својој
Борећи се против Турака
у рату на Радешкову вису
рањен 17 септембра 1876 Г.
Он је у 9 болница лечен па би узалуд.
Фамилија његова и извесно мислећи
да је погинуо дали су му за живота
три подушне Даће.
Позније нађен је у болници Крагујевачкој
и трудбом своје браће и породице
донешен је кући својој
гди је после 7 година живијо
а љуту рану и олово у себи носио
и од исте умро 26. априла 1883. Г.
Бог да му душу прости
Овај спомен подигоше му брат раде
и Малолетни синчић Радомир


Споменик Јовану Поповићу (†1890) (Тијање)

Овде код овог
надгробног споменика
у мрачном гробу
мирно почивају
телесно смртни остатци
православног Хришћијанина
ЈОВАНА ПОПОВИЋА
житеља овог села Тијања
бившег храброг ратоборца
у српско турском рату у 1876. 7 и 8. Године
коије часно и поштено поживео 60. Год.
а престависе у вјечност 1890. Г.
Бог да му опрости душу
Спомен овај подижему
његов благодарни син Милосав Поповић


Споменик Јанку Стевановићу (†1893) (Горачићи – Сјеничићи)

Ево гроба неизбежна двора
ђе с одмара тело од умора
срца млада што за правду страда
ЈАНКО СТЕВАНОВИЋ
поштовани грађанин овог села Горачића
бив. војник у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
који часно поживи 35 год
а погибе 20 фебруара 1893 год.
пред судницом општине горачке од војничких пушака.
Нас 18 жртви паде за владе либералне партије (...)


Споменик Басарићима - Авраму (†1893) и Јеврему (†1893) (Губеревци – Ћендићи)

АВРАМ И ЈЕФРЕМ
погибоше браћа Басарићи
Шарен спомене ладни камене
кои сваком срце храбриш
што овде показујеш место сарањеног
од 25 година
АВРАМА БАСАРИЋА
из Губереваца
бившег војника сталног кадра
кои погибе 20 фебруара 1893. год.
код суднице оп. Горачке
од браће српске војске
а на тугу целој фамилији и осталој Србији
Тек што почесмо радити
очевину храбрити
ал покоси нас смртна коса
не пожали што је роса
покојног ЈЕВРЕМА БАСАРИЋА
из Губереваца
бившег војника сталног кадра
кои поживи 27 год.
а погибе 20 фебруара 1893. год.
код суднице оп. Горачке
од браће српске војничке трупе
а на тугу својој фамилији (...)


Споменик Милићу Јанковићу (†1894) (Властељице – Јелав)

Ево гроба неизбежног двора
ђе се одмара тело од умора
дична Срба
МИЛИЋА ЈАНКОВИЋА
из села властељица
бивши војник у сталном кадру.
Рођен је 26. Априла 1868. Год.
А престави се у вечност 30.октобра 1894.год.
на жалост своје родбине и целе околине
Бог да му душу прости
Овај му споменик подиже
његов поштовани Брат Нићифор Јанковић
и син Велимир
и мајка Станица.
Жалосна му пратња вечном дому


Споменик Мијаилу Кнежевићу (†1895) (Горачићи – Кнежевићи)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци Срба
МИЈАИЛА КНЕЖЕВИЋА
поштованог грађанина овог села Горачића
бивши војник
у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
поживи 49 год.
погибе од кајдука 5 јула 1895 год.
Бог да му душу прости
Овај му споменик подигоше његови синови
Велимир, Владимир, Будимир, Добросав, Станоје и Радоје


Споменик Миловану Давидовићу (†1895) (Гуча – Анђелићи)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци
Дична Срба
МИЛОВАНА ДАВИДОВИЋА
поштованог грађанина из Гуче
и бивши Војник у ратном времену
који чесно поживи 52.год.
А престави се у вечност
12.новембра 1895.Г.
Бог да му душу прости
овај му спомен подигоше његови синови Јоксим и Јован


Споменик Сретену Капларевићу (†1896) (Брезовице – Мајсторовићи)

Овде почива раб божи
СРЕТЕН КАПЛАРЕВИЋ
Поштовани Грађанин Овог Села Брезовица,
Бив: војник турског рата у 1876 и 7 и 8. год
Који поживи 49. г.
А умре 1. фебруара 1896.год.
Бог даму душу прости
Овај знак подигоше Синови
Драгомир, Тикомир и Радомир
у 1898. год.


Споменик Новици Бешевићу (†1900) (Вича – Мирковац)

У овом Мрачном Гробу
Почивају земни остаци
дична Срба
НОВИЦУ БЕШЕВИЋА
Поштованог Грађанина
и Бившег Кмета Суда Општине вичке
и Војник ратног времена 1876 и 7 и 8 го.
кои часно Поживи 65: г.
А престависе у вечност 22. маја 1900 год.
Бог даму душу прости
Овајму надгробни спомен подигоше
Његови Благодарни синови
Милош=Миленко и Војислав
Своме оцу занавек
за знак гроба
Док је Српског рода
1 јула 1900 год.


Споменик Јакову Срећковићу (†1900) (Лиса – Комадине)

Овај споменик показује место
где је сахрањен
ЈАКОВ СРЕЋКОВИЋ
бив ратоборац
Српско турског Рата 1876 и 7 и 8 Г.
члан Земљорадничке Задруге
и одборник из села Лисе
кои поживи 65.год.
А умро 14 октомбра 1900 год.
Овај спомен подигоше му
његов зет Сретен и кћи Драгиња
и жена му Стоја


Споменик Димитрију Плазини (†1901) (Губеревци – Плазине)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци
ДИМИТРИЈА ПЛАЗИНЕ
из Губереваца
војник ратног времена 1876. и 7. и 8. год.
Кои честно поживи 53. г.
А престависе 7 јануара 1901. Год.
Бог да му душу прости
Овај спомен подигоше
његови синови Радојко и Мијат


Споменик Обраду Весовићу (†1902) (Кривача – Ђекићи)

Овде почива Р. Б.
ОБРАД ВЕСОВИЋ
из Криваче
Бивши кмет којије
учествовао у Српско Турском рату
где је и рањен
Поживијо 50 г.
Умро 1 маја 1902 г.


Споменик Маријану Луковићу (†1903) (Марковица – Орлова)

Овде почива
МАРИЈАН ЛУКОВИЋ
житељ села Марковице
бивши храбри ратоборац
српског-турског рата
од 1875.год. до 1878. год
и Бугарскоме 1885. год. и 86. г.
задобио тешке ране
бранећи веру
и отечество своје
Часно и поштено
поживео је 75. год.
А преставио се у вечност
29 јуна 1903. год.
Овај спомен подигоше му
супруга Христина и ћерка Нада,
Снаја и зет Светозар из Негришора


Споменик Јанићију Јелићу (†1903) (Горачићи – Петковићи)

Ево гроба неизбежна двора
ђе с одмара тело од умора
дична Срба
ЈАНИЋИЈА ЈЕЛИЋА
поштованог грађанина из Горачића
бивши војник у српскотурском рату
1876. и 7 и 8 године.
Поживи 58 год.
а престависе 1 новембра 1903.год.
Бог да му душу прости
Овај му спомен подиже
његова супруга Цмиљана
и син Радоица


Споменик Дамјан Броћић (†1908) (Гуча – гробље код школе)

ДАМЈАН БРОЋИЋ
син Јоксима и Пауне Броћића:
одличан Грађанин,
неуморни радник до последњег часа,
њежни родитељ своје породице,
побожни и веран син свете цркве
коју је уредно посећивао,
дуго година кмет и Председник оп: Гучке
Дамјан је био Командир Чачанског ескадрона,
јуначки ратник у свим ратовима,
Војнички добротвор због чега је одликован
и као народни Посланик одликован
Таковским крстовима IV и V степена
Рођен 3. окт: 1837.Г.
А умро 14-нов: 1908. Г.
Бог да му душу прости
Овај спомен сподигоше му синови
Влајко са браћом


Споменик Петронију Стојковићу (†1910) (Вича – Горњи Брест)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци
дична Срба
ПЕТРОНИЈА СТОЈКОВИЋА
поштеног грађанина овог села Виче
трговац марвенокупни
и четовођа ратног времена 1876 и 7 и 8 год.
кои часно поживи 80 год.
а престависе у вечност
5 новембра 1910 год.
Бог даму душу прости
Овај му спомен подигоше
његови благодарни синови
Јоксим и Витомир
Стојковићи


Споменик Јоју Вулићевићу (†1915) (Милатовићи – Мали гај)

Овај спомен показује
на ком месту
земља сахрањује
дична срба
доброг домаћина
ЈОЈУ ВУЛИЋЕВИЋА
уваженог грађанина
и одборника овог села милатовића
одликованог сребрном медаљом
у рату с Турцима
при влади Милана М. Обреновића
у 1876-[18]78.г.
а кои часно и поштено
поживи међу своим грађанима 75.г.
а престави се у вечнос
10 марта 1915.год.
Бог да му душу прости
Спомен овај подигоше му
из поштовања
његов зет Чедомир Радичевић
и кћер Неранџа и унук Милорад


Споменик Новици Петровићу (†1915) (Брезовице – Мајсторовићи)

Овде је сарањено тело
НОВИЦЕ ПЕТРОВИЋА
из села Брезовице
Ратник из ратова 1875 и [18]77. год.
који часно поживи 69 год. и
Пророковао је Европски рат.
А умро је 13ог октомбра 1915.год.
Бог да му душу прости
Овај спомен подигоше му
његов син Радоица, жена Мијола
и пасторак Радисав.
А са трудом и са трошком
Илије М. Ракићевића
у исплату земље код Глога
у 1926. г.


Споменик Милану Раковићу (†1916) (Горачићи – Раковићи)

Овде је сарањен
МИЛАН РАКОВИЋ
из Горачића
поживи 75 г.
у време свог живота бијо првак
кметовао је више пута
и као ратник одликоват је
ратном медаљом 1876 г.
за врлине своје одликоват је и
краљевским орденом
Таковског крста 5 реда 1893 г.
Умро 11. септембра 1916 год.
Споменик подиже му син
Веселин Раковић
и остала родбина


Споменик Петру Чворовићу (†1920) (Доња Краварица – Чворовићи)

Ево гроба одморита двора
где се одмара тело од умора
Дични Србин Честити домаћин
ПЕТАР ЧВОРОВИЋ
из Д. Краварице
рођен 16 феб. 1850. Г.
бивши ратоборац
србско-турско-јаворског рата
у 1876, 7 -и - 8. год.
Бивши каваљерист
са својим јакаћим коњем.
А у части и важењу
поживи 70 год.
А умро 20. марта 1920. год.
Бог да му душу прости
Спомен подигоше синови
Милан, Борисав и Бранисав


Споменик Младену Ђекићу (†1926) (Рти – Ђекићи)

МЛАДЕН ЂЕКИЋ
који поживи чесно и поштено
у време свог живота.
Више пута је бират за одборника
и поротника свог села,
а као војни обвезник ступијоје
у стари рат турски 1876-7 и 8г.
као каваљер и са својим коњом.
И за ратне врлине одликоват је
са орденом и дипломом,
а на жалост своје родбине
умре 19 априла 1926. Г.
Бог да му душу опрости


Споменик Јанићију Радосављевићу (†1928) (Горачићи – Кнежевићи)

Овде почива тело пок
ЈАНИЋИЈА РАДОСАВЉЕВИЋА
из Горачића
који као часан и поштован грађанин
и ратник старог турског рата 1876 и 1877. г.
Поживи свог живота 92 г.
и умро у 1928. год. 3 јуна
Бог да му душу прости
Овај спомен подиже му
сна Катарина
и његов благодарни унук Рајко

Извор

уреди
  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Драгачевски_епитафи:_Српско-турски_ратови_(1876-1878)&oldid=135731”