Дојделе Катинће, дојди, дојди, па немој

* * *


[Дојделе Катинће, дојди, дојди, па немој]

Дојделе Катинће, дојди, дојди, па немој,
кночи че је Тодораћија твој!


Напомена

Ово су припеви. То су у ствари, кратки стихови у којима су, по имену, момци и девојке, позивани да дођу на седењку.

Референце

Извор

Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 177.