Девојчица воду точи
у сред село на језеро;
над њума се сокол вије
да пољуби девојчицу.
Она му се верно моли: 5
„Немој, немој, сив соколе,
ја сам једна моје мајке;
несам школе завршила,
н’ умем свекра да собујем,
ни свекрву да поштујем.“ 10
Референце
Извор
Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 688-689.
