Девојка се сватовима нада,
ваздан даном улицу брисала,
по улицу босиљак метала,
за бооиљак коње везивала.
„Снајка наша, надаш ли се нама, 5
јесу л' нама врата отворена,
јесу л' нама места постављена?
Референце
Извор
Џоговић, Алија: Народне лирске песме Метохије, Јединство, Приштина, 1979., стр. 75.