Двије тице земљу дијелиле

* * *

[Двије тице земљу дијелиле]

Двије тице земљу дијелиле;
Сури орле и сиви соколе,
Међе граде поврх Велебита;
Ако који коме међу прјеђе,
Осјећи му крила до рамена. 5
Суром орлу жеђа додијала,
Па он пође низ Лику к' Рибнику.
Опази га стража соколова,
Суром орлу крила осјекнула,
Љуто куну тићи, орловићи, 10
У Виљуну више Цариграда:
„Бог убио стражу соколову,
„Која орлу крила осијече,
„Ко ће нама рану доносити,
„И ко ће нас воде напојити!?“15

---

Референце

Извор

Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 23.