Два зеца
Писац: Јован Јовановић Змај


Седела је без бриге
наша мала Мира,
ручала је лепо
из својег тањира.

Близу наше Мирице,
ту се преметало
весело и чило
једно зече мало.

Све док једно за друго
нису ништа знали,
весели су били
ови наши мали.

Ал' кад спази Мирица
зеку поред себе,
сва се усплахири,
срце јој зазебе.

А кад зека опази
ово страшно дете,
потресе га дрхат
од главе до пете.

Мира би да побегне,
ал' куда и коме?
И зеца је стего страх
па члови пред њоме.

Ух, големе невоље!
Ух, големе беде!
Избеченим очима
једно друго гледе.