Два брата
0001 Двије су се војске подигнуле,
0002 једно ми је од Беча ћесаре,
0003 а друго је цар-Отмановићу,
0004 и те силе пале у Косово,
0005 и ту стоје за петнаес’ данах,
0006 ни се бише, ни дома идоше,
0007 ни чинише станка икаквога.
0008 До пошета једно момче младо,
0009 момче младо мали Радоване,
0010 он пошета од чадора свога,
0011 те к ћесару шета у ордију,
0012 кад к ћесару дође у ордију,
0013 приступи му руци и кољену,
0014 и чак доље и папучи жутој,
0015 при себе га ћесар пригрлио,
0016 па је њему ријеч бесједио:
0017 "Добро доша, добар крајишниче,
0018 који чуваш наоколо војску!
0019 Је л’ ти здраво војска наоколо?"
0020 Радован му ријеч бесједио:
0021 "О ћесаре, драги господаре"!
0022 Здраво ми је наоколо војска,
0023 но већ има и петнаес’ данах,
0024 ка смо пали у поље Косово,
0025 ни се бисмо, ни дома идосмо,
0026 ни чињесмо станка икаквога,
0027 је ли тестир књигу окитити,
0028 послати је цару у ордију
0029 да ми пошље на мејдан јунака
0030 на Ситницу на воду студену?"
0031 Кад то чуо од Беча ћесаре,
0032 Радовану те је бесједио:
0033 "А јест’ тестир, моја вјерна слуго!
0034 А јест’ тестир и девет ако ћеш."
0035 То кад чуо мали Радоване,
0036 он пошета до шатора свога,
0037 тек ли Раде под шатором дође,
0038 окитио лист књиге бијеле,
0039 а посла је цару у ордију:
0040 "Е чули ме, цар-Отмановићу!
0041 Виђи царе, што ти ситна каже:
0042 ево има и петнаес’ данах
0043 ка смо пали у бојно Косово,
0044 ни се бисмо, ни дома идосмо,
0045 ни чинисмо станка икаквога,
0046 но чу ли ме, цар-Отмановићу,
0047 ти ми пошљи на мејдан јунака,
0048 на Ситницу на воду студену."
0049 А кад цару она књига дође,
0050 нимало ми мила не бијаше,
0051 ма му друга бити не могаше,
0052 но пустио у војску телала,
0053 виче телал један дан до подне,
0054 тад’ он нађе за мејдан јунака,
0055 оправи га на воду Ситницу,
0056 текле Туре на Ситницу дође,
0057 угледа га бијело Латинче
0058 па потрча Раду до дорина,
0059 потеже му све колане редом,
0060 заузда га немаћнијем клипом
0061 а покри га пунијем дланијем,
0062 натури му суру међедину
0063 па потрча Раду до чадора,
0064 Радовану ријеч бесједио:
0065 "Ај устани, Раде господаре!
0066 Ено тебе на мејдан јунака,
0067 на Ситницу на воду студену."
0068 А кад чуо мали Радоване,
0069 скаче јунак ка да се помами,
0070 на готова засједе дорина,
0071 поигра га пољем Косовијем,
0072 кад се води примицаше близу,
0073 задрхтаје пунијем дланије,
0074 а зашкрипа од међеда глава,
0075 кано да је на међеду жива.
0076 То виђе га Туре на Ситницу,
0077 плећи даде а утећи оде,
0078 но му Раде бјежат не даваше,
0079 ђе га стиже ту му главу диже,
0080 а узе му коња и оруже
0081 и његово дивно одијело,
0082 па отиде под чадора свога
0083 те написа лист књиге бијеле,
0084 а цару је посла у ордију:
0085 "Чули мене, Отмановић-царе!
0086 Ти ми пошљи на мејдан јунака,
0087 на Ситницу на воду студену,
0088 да јунаци мејдан дијелимо."
0089 А кад цару она књига дође,
0090 нимало му мила не биваше,
0091 но му друга бити не можаше,
0092 па пуштио у војску телала,
0093 телал виче три бијела дана,
0094 докле нађе на мејдан јунака,
0095 оправи га на воду Ситницу,
0096 тек ли Туре на Ситницу дође,
0097 угледа га бијело Латинче,
0098 па потрча Раду до дорина,
0099 потеже му на споне колане,
0100 зауда га нематнијем клипом
0101 а покри га пунијем дланијем,
0102 натури му суру међедину,
0103 па потрча Раду до чадора,
0104 Радовану ријеч бесједио:
0105 "А устани, мали Радоване!
0106 ено тебе на мејдан јунака."
0107 Кад то чуо мали Радоване,
0108 он скочио од земље на ноге,
0109 за готова засједе дорина,
0110 па га игра пољем Косовијем,
0111 кад се води примицаше близу,
0112 он задркта пунијем дланијем,
0113 а зашкрипа суром међедином,
0114 а зашклапта од међеда глава,
0115 кано да је на међеду жива.
0116 Кад га Туре виђе на Ситницу,
0117 плећи даде а бјежати пође,
0118 Радован му бјежат не даваше,
0119 ђе га стиже ту му главу диже,
0120 узео му коња и оруже,
0121 и његово дивно одијело,
0122 па отиде под чадору своме,
0123 пак опета књигу написао
0124 те је шаље цару у ордију:
0125 "Ај чу ли ме, Отмановић-царе!
0126 Ти ми пошљи на мејдан јунака,
0127 на Ситницу на воду студену,
0128 да озбиља мејдан дијелимо."
0129 Када цару она књига дође,
0130 нимало му мила не биваше,
0131 ма друга му бити не могаше,
0132 па пуштао у војску телала,
0133 телал виче за неђељу данах,
0134 телал виче ништа не извиче,
0135 не нађе се у цара јунака
0136 ко ће поћи на воду Ситницу,
0137 на Ситницу на мејдан кауру.
0138 Љуто се је царе наједио,
0139 а остру је ћорду извадио,
0140 те сијече лале и везире,
0141 до једне се лале догоњаше,
0142 но му лала аман заискаје.:
0143 "Аман, царе, драги господаре"
0144 На дом имам једну вјерну слугу,
0145 етакве је по крајинах нејма,
0146 како чује за каква каура,
0147 да он Туре на мејдан позива,
0148 да их зове на воду Ситницу,
0149 он све гоји својега вранчића
0150 а да му се боље разиграје,
0151 по мејдану тамо и овамо."
0152 Томе царе аман учинио,
0153 докле оде на своје дворове,
0154 а кад лала на дворове дође,
0155 Усеину ријеч бејсеђаше:
0156 "Хусеине, моја вјерна слуго!
0157 Јес’ ли чуо, је л’ ти ко кажева,
0158 а какав је каур постануо
0159 те он Турке на мејдан зазива
0160 ни један му изић на смијаше?
0161 Но чу ли ме, моја вјерна слуго,
0162 ајд’ изиди на мејдан кауру,
0163 ако теби бог и срећа дадне,
0164 те донесеш од каура главу,
0165 кунем ти се, а вјеру ти дајем
0166 даћу теби цио товар блага."
0167 А кад чуо Усеине луди,
0168 он изводи својега вранчића,
0169 оседла га што може најљепше,
0170 а тури се њему на рамена,
0171 па отиде пољем Косовијем,
0172 докле Туре на Ситницу дође,
0173 на Ситницу копје побадаше,
0174 а за копје коња савезаше,
0175 пак он свуче црљену доламу,
0176 те он клања и абдест узима
0177 и моли се богу по закону.
0178 Угледа га бијело Латинче
0179 па потрча Раду до дорина,
0180 потеже му на споне колане,
0181 заузда га немаћнијем клипом,
0182 и накри га пунијем дланијем,
0183 натури му суру међедину,
0184 а потрча Раду до чадора
0185 те је њему ријеч бесједио:
0186 "А устани, Раде господаре!
0187 Ено тебе на мејдан јунака,
0188 ђе је добра коња одјахао,
0189 а пред коњем копје усадио,
0190 свукао је црљену доламу
0191 те он клања и авдес узима
0192 и мили се богу по закону."
0193 А кад чуо мали Радоване,
0194 скочио је од земље на ноге,
0195 за готова засједе дорина,
0196 разигра га пољем Косовијем,
0197 кад се води примакнуо близу,
0198 он задркта пунијем дланијем,
0199 а зашкрипта суром међедином,
0200 а зашклапта од међеда глава,
0201 кано да је на међеду жива.
0202 Кад га Туре виђе на Ситницу,
0203 теке му се Туре насмјехује,
0204 и њему је ријеч бесједио:
0205 "Бака ђиди, чудна каурина!
0206 Чим он страши на Ситницу Турке?
0207 А тако ми обје не испале,
0208 видио сам и међеда жива,
0209 а некмоли од међеда главу."
0210 Тек се сташе два добра јунака,
0211 тек се сташе, тек се ударише:
0212 Но кудије Туре удараше,
0213 онудије огањ сијеваше,
0214 а кудије Раде удараше,
0215 онудије црна крв лијаше
0216 по три литре меса отпадаше.
0217 Ал’ је Туре мудро и лукаво
0218 на сабљу му сабљу надаваше
0219 докле им се сабље поломише,
0220 бацише их у зелену траву,
0221 од добријех коњах одскочише,
0222 за бијела грла с’ уватише
0223 те се носе покрај воде ладне
0224 докле оба пјене попануле,
0225 Радована бјеле и крваве,
0226 а Турчину тек бијеле само;
0227 махну Туре з десне на лијеву
0228 удри Радом у зелену траву
0229 па припаде савеза му руке,
0230 ал’ Радован ријеч бесјеђаше:
0231 "Аман, Туре, ако бога љубиш"
0232 Имаћеш ми кад одрубит главу,
0233 да ја знадем од кога погибох,
0234 од кога си града и народа,
0235 од кога ли јуначка кољена?"
0236 На то вели Туре Хусејине:
0237 "А тако ми, силан каурине!
0238 Нејмам ти се по коме казати,
0239 но сам и ра јодом од каура,
0240 а сад нејмам од рода никога,
0241 до некаква мала Радована,
0242 сада ми га у кауре кажу
0243 да је добар јунак испануо."
0244 На то вели мали Радоване:
0245 "А ти ли си, брате Миловане!
0246 Ја сам главом мали Радоване,
0247 јесте ово, већ другога нејма."
0248 Када су се браћа познавала,
0249 ту брат брату одријеши руке,
0250 Раде паса свилена отпаса,
0251 те свом брату ране увијаше
0252 па одоше к бечкоме ћесару.
0253 Кад их виђе од Беча ћесаре,
0254 ђе су браћа оба к њему дошла,
0255 њима даје три товара блага
0256 и чудан је шенлук учинио,
0257 оборио триста баљемезах.
0258 Кад на јутру јутро освануло,
0259 ал’ Тураках у Косово нејма,
0260 побјегоше ка Стамболу граду
0261 те свом цару да огуле браду.
