* * *
Да је просто!
Расла јела и јелика
редом поредом,
Виша јела нег’ јелика
листом до неба.
Под њом сједи Дамјан јунак 5
и Анђелнја,
Пред њима је кондир вина
и огледало,
Напију се, пољубе се,
па с’ огледају. 10
Над њима су ситне тице,
ситно жумборе;
Ал’ говори Дамјан јунак:
„Ој Анђслија!
Чујеш ли ти, душо моја, 15
што тице веле?
Тице веле, душо моја,
да се женим ја.“
— „Жен’ се, душо, жен’ се, срце,
не браним ти ја: 20
Један листак крај Дунава,
други крај мора,
Кад се листак с листом састо,
онда и ти с њом!“ 24
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 14
