Дана болна лежи, че да умре

* * *


[Дана болна лежи, че да умре]

Дана болна лежи, че да умре,
Дану никој, леле, не верује,
ни свекрва, леле, ни јетрва,
ни Данине, леле, миле з’лве.
Којто Дану, леле, да верује, 5
па и он га, леле, тува нема,
отиш’л је, леле, на далеко,
на далеко, леле у Совију.
Т'м’н стиже, леле, у Совију,
абер стиже, леле, Дана болна, 10
Дана болна, леле, че да умре.
Т'м’н покараше, леле, Дану,
те ђу срете, леле, млади војно,
и он им се, леле, јако моли,
и он им, леле, пијан капу стура: 15
„Ја одвите виа, леле, белу Дану
да ђу видим, леле, т’нку снагу,
да ђу видим, леле, гајтан веџе,
да ђу видим, леле, медна уста,
медна уста, леле, нељубена!“ 20

(баладична)


Певач, место записа и напомена

Песма је записана јула 1980. године у Височкој Ржани, а певала је: МИЛАНКА НЕНИЋ (рођ. 1908. у Росомачи од оца Милче и мајке Саветке, удата у В. Ржану.

Референце

Извор

  • Народне лирске песме Височке Ржане. Песме забележио Љубиша Рајковић. 21/1981, бр. 3, стр. 75.