Давала мајка Бојану
Давала мајка Бојану
За младог Грују делију.
„Нећу га, мајке, мајчице,
Јако је Груја бекрија,
Свака кафана његова, 5
Свака је лонџа његова,
Свака је жена његова."
„Узни га, Бојко Бојано,
Ти си ми тешка на памет,
Ти си ми лака на санак, 10
Ти си ми блага на срце,
Ти ће му, Бојке, настојиш."
Узе га Бојка, Бојана,
И у кафане он оде.
Свуноћ је Бојка седела, 15
Свуноћ је Грују чекала;
Девет вретена напрела,
Мушке чарапе навезла,
Женску кошуљу сашила,
Големо гумно измела, 20
Девет крстине садила,
Девет је коња амила,
Три пута вра је мешала.
Тешка је дремка обали,
Па легна малко да спије, 25
Ал' стигна Грујо на врата,
Устаде стара свекрва:
„Чекај ме, синко, да кажем
Свуноћ те Бојка чекала,
С Цинцари прстен играла." 30
Бркна си Грујо џепови,
Па остро ношче повади,
Убоде Бојку, Бојану.
Мртва му Бојка говори:
„Свуноћ сам тебе чекала, 35
Девет вретена напрела,
Мушке чарапе навезла,
Женску кошуљу сашила,
Големо гумно измела,
Девет крстине садила, 40
Девет сам коња амила.
Тешка ме дремка обали,
Па легна малко да спијем."
Бркна си Грујо џепови,
Па остро ношче повади, 45
И сам си себе убоде.
„Еве ти мајке два жала,
Два жала одма да жалиш,
Два гроба одма да копаш!"
