ДВЕ ЗВЕЗДЕ...
Де звездица трепти она
Малена,
Тамо живи моја дика
Милена;
Но ко што је звезда она
Високо,
И моја је тако драга
Далеко —
Далеко!
Хоћу ли је још једаред
Видити?
Хоћу ли је још једаред,
Љубити?
Хоћу ли је још једаред,
Боже мој!
Пригрлити својој души
Пламеној —
Пламеној?
Тамо, дено она мала
Звезда сја,
Летити би тамо хтео
Јадан ја;
Ал' не могу од терета
Големог,
Ал' не могу од силеног
Јада мог —
Јада мог!
А и ова тичица је
Шарена
Из нашега белог села
Малена,
Ласно ми је по гласу ју
Познати,
Друга тица не зна тако
Певати —
Певати!
Па реци ми, лепа тицо
Лагана,
Шта ми ради дивна моја
Драгана?
Кити ли се рујном и сад
Ружицом,
Што у врту белом узбра
Ручицом —
Ручицом?
Још ми реци: чека ли ме
Радосно
Моје луче, моје име
Поносно?
Још ми кажи; љуби ли ме
Боланог,
Љуби ли ме сјајна круна
Срца мог
Боланог?
Или ћути, мала тицо
Лагана!
Та она је давно туђа
Драгана!
Па за мене не зна она
Већ више,
Нит' ме жали, што јој драги
Издише —
Издише!
