Грудоболна Татјана

Грудоболна Татјана Писац: Радослав Драгутиновић

Наш сусрет беше врло чудан. Слушах
твој плач у ноћи тихи и глас...
Пролећа прошла, месец не броди,
не трепти тајно за класом клас.

Снег. Веје, пада. Твоје топле косе
и тешке! Боже, предуге ли ноћи!
Ћутим и мислим — све су ми већ рекле
угасле, тамне, напаћене очи.

Не клекнух крај те, не шапнух ти: живи!
Не одах шта ме весели ни боли.
Моје усне, речи неме, моје срце
ћутећи воли.

Па зашто ли те познах, зашто слушах
С насладом, с тугом плакања ти глас?
Ко̂ и пре све би било пусто, празно
тамно и тако добро за нас.

Извор

1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 2, стр. 125.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Радослав Драгутиновић, умро 1933, пре 91 година.