Гроздана

Гроздана Писац: Милош Видаковић

Гроздано, сестро милосна и верна,
Пригни, о, пригни невесело лице.
Твоје су очи до две молитвице,
Твоје су руке два љиљана смерна.

Гроздана, сестро с тугом благодатном,
Пригни, о, пригни лик твој болно лепи.
Твоја је душа одаја где стрепи
Кандило једно пред иконом златном.

Лепото болна, обасута злима,
Около твоје свете главе има
Ореол један страдања безмерна,

И цела твоја горка судба личи
Пресветој једној мученичкој причи,
Гроздано, сестро милосна и верна.

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 279.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милош Видаковић, умро 1915, пре 109 година.