Григорију Гершићу

Григорију Гершићу Писац: Лукијан Мушицки

Друже! ја сам ти већ на среди сиња
Мора. Бурја ми чун колеба страшно.
Ја т' не остављам весла;
Одгони таласе дух.

Морски различан гад све покрај мене
Плива; уздиже врат; чељуст отвара;
Грозно скрежеће зуби!
Ал! ме прогутат не сме.

Зар му не да Нептун; да ил' му с' чини
Да је дух мој сам бог. И слаба мишца
Људска јача у беди:
Сече и препоне дух.

Томе служи сав свет — добија, губи;
Свему причина он. Где јачи живот,
Тамо победа спеши.
Дрема у миру и лав.

11. децембра 1818.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 135

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лукијан Мушицки, умро 1837, пре 187 година.