Горска мајка, што си отуд пошла

* * *

[Горска мајка, што си отуд пошла]

Горска мајка, што си отуд пошла,
те мом детету не даш, да мирно спава?
Као мачка маучеш,
као кокош кречиш,
као свиња грдиш. 5
Сан си моме (Милану) употпудила.
Ја хоћу с огњем да те изгорим,
с тамњаном да те окадим,
с водом да те удавим.
Ја те праћам, ако си од бога, 10
да идеш по цареви друмови, по креветима,
тамо да се храниш и појиш.
Ако ниси од бога,
ја те праћам да идеш по чисте горе,
по зелене траве, 15
тамо да се храниш,
тамо да се појиш.
Ако нећеш, ја ћу те пратити,
да идеш по трњу и грмењу,
очи да избодеш, 20
главу да изгребеш,
а код (Милана) више да не долазиш.

(268, с. 203)

---

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 245-246. бр. 412.

• Миодраговић, Јован: Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже пород свој, Издање Задужбине Ил. М. Коларца 150, Београд, 1914, стр. 203

• Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 123-124.