[Гором јаше Дебељић Новаче]
Гором јаше Дебељић Новаче,
Гором јаше, гором попијева:
„Мили Боже, чуда великога,
Не бојим се нигди никогаре,
Још ни цара посрид Цариграда!" 5
Мисли јунак Дебелић Новаче
Да га нигди нитко и не чује,
Ал га чују цареве делије.
Иду они цару каживати:
„Ај, наш царе, ај, наш господине, 10
Гором јаше Дебелић Новаче,
Гором јаше, гором попијева:
,Не бојим се нигди никогаре,
Још ни цара посрид Цариграда!'"
Цар делијам тихо заповида: 15
„Ај, дилије, вирне слуге моје,
Изајдите у гору зелену,
Ухитите Дебелић Новака,
Тер га жива к мени допељајте!"
Липо слуге цара послушаше, 20
Отидоше у гору зелену,
Ухитише Дебелић Новака;
Нит се брани Дебелић Новаче,
Нит се брани, нити јим се моли,
Већ га водц цару честитому. 25
Када га је царе угледао,
Говорио Дебелић Новаку:
„Бора теби, Дебелић Новаче!
Је л' истина што људи говоре,
Да ти јашеш горицом зеленом, 30
Гором јашеш, гором попијеваш:
,Не бојим се нигди никогаре,
Још ни цара посрид Цариграда?’"
Ал говори Дебелић Новаче:
„Истина је, мој честити царе!” 35
То је цару врло на жал било,
Говорио Дебелић Новаку:
„Сад ми реци, Дебелић Новаче,
С којом ћу те смртјом уморити?"
На то се је Новак насмијао, 40
Говорио цару честитому:
„Што ме питаш, мој честити царе,
Којом ћеш ме смртјом уморити?
Вежи мени руке наопако,
Биле ноге коњу спод трбуха, 45
Шаљи с маном тридес[ет] Тураках,
Да ме воде у то поље равно,
А ти гледај из пенџера твога
Како те ме погубити Турци!"
Њега ј' царе липо послушао: 50
Веже њему руке наопако,
Биле ноге коњу спод трбуха,
Шаље ш њиме тридесет Тураках,
Да га воде у то поље равно.
Царе гледа из пенџера свога, 55
Како те га погубити Турци.
Кад су дошли у то поље равно,
Косне Новак косом јуначкиме,
Пак је биле руке отпростио
И бритке се сабље добавио, 60
Пак посиче тридесет Тураках.
Царе гледа из пенџера свога,
Новака је дозивао млада:
„Ходи к мени, Дебелић Новаче,
Служи мене у двору мојему, 65
Дат ћу теби велико везирство,
Још и моју кћерцу за љубовцу!"
Ал говори Дебелић Новаче:
„Од’ отоле, царе господине,
Волим јунак у гори зеленој, 70
Нег у твому двору бијелому,
Јер код тебе никад вере нима!"
Иде Новак у гору зелену,
Оста царе плачућ на пенџеру.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
