Горачићки епитафи: убиства
Горачићки епитафи: убиства преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.
Епитафи:
уреди- У овом гробу е : тјело
- Дугачког: СТЕВАНА :
- кои погибе од: лопова у 1789 г.
- Ружичића гробље
- Овде почива
- ГАВРИЛО Веселиновић
- кои погибе од лопова на 1815 л[ето].
- Помјану га син его Милан на 1818.
- Породично имање
- Овде леже посмртни остатци газда
- ДРАГИЋА ДРАШКОВИЋА
- трговца из Горачића,
- који је невино убијен у свом дому
- 16 марта 1894 г
- у својој 50 години живота.
- О : проклето племе Каиново
- зар те још у свијету има,
- те невине ти убијаш људе
- опште проклетство прати злотворе гријеха овог
- да их правда божија потамани и на утјеху породице.
- Миљко Мунитлак из села Пресеке главни злочинац
- убијен је у потери као злотвор народни
- а његов саучесник Јеремија Јоровић из Живице
- убијен је по пресуди 16 јуна 1895 г.
- Ожалошћена фамилија Бога моли и у нади живи
- да ће и остале злотворе приређене смрти Драгићеве
- јарко сунце проказати а правда их божија казнити.
- За Драгићем целог живота жалиће
- и божију правду изгледати верна супруга Ката
- и син Тихомир браћа Тошо и Павле синовац Мишо
- са осталом многобројном родбином и пријатељима.
- Петковића гробље
- У овом мрачном гробу почивају земни остатци
- МИЈАИЛА Кнежевића
- поштованог грађанина овог села Горачића
- бивши војник у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
- поживи 49 год.
- погибе од кајдука 5 јула 1895 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му споменик подигоше његови синови
- Велимир, Владимир, Будимир, Добросав, Станоје и Радоје.
- Горње Кнежевића/Страњанчевића гробље
- О љубезни брате тешко ли је умрети од ватре
- у своје старости 62 година.
- МИЈАИЛО Ружичић
- житељ овог села Горачића
- погибе у својој кући
- не знајући од кога је тело исечено
- (...) жалост је видети кад кућа гори
- и ватра му тело топи
- а од костију суви угљен твори
- и овде у гробу сарањен
- 20 октомбра 1900 год
- (...)
- Ружичића гробље
- О шарени спомене ладни камене
- који сваком срце храбриш
- и који овде показујеш сарањеног
- од 16 година дичну младост велику жалост
- СВЕТОЗАРА
- никад непрежаљеног сина Вићентија
- и мајке Крстине Петковића из Горачића.
- Не чуди се српски читатељу оваком
- (...) паки ради (...)
- Господ Бог
- да убије мене рођак Милосав Петковић
- за шта ни за шта
- са црном ме земљом саставијо мене,
- Бог душу опрашта,
- а небо брате како рекне Бог
- јер тек ми радња у напредак пође,
- ал конац смрти и судбина дође.
- и своје тело сложи вође,
- на жалост своје родбине и целе околине
- 6 августа 1905 год.
- Овај му споменик подиже
- његов отац Вићентије.
- Петковића гробље
- Ево гроба неизбежна двора
- ђесе одмара тело од умора
- срца млада што на правди страда
- ЈОВАНА
- сина Уроша и Петрије Поповића из Горачића
- а од пушке душманске руке Вићентија Ружичића
- спомоћу Давида Стевановића овдашњих.
- Јован је живио 20 год.
- а премину у вечност 29 јула 1908 године.
- Овајму тужни спомен подижу
- његови ожалошћени родитељи
- отац Урош и мајка Петрија
- брат Иван и син Миливое.
- Сјеничића гробље
- Овде почива тело
- ПАУНА Главоње
- уваженог грађанина
- и кмета села Горачића
- кои је рођен 1853 год
- (...) па на свом имању
- пресрети га зликовац
- па као бесан јурне с ножем
- и удари га где му срце стоји
- па и то му не буде доста :
- он га обори пода се
- и осече му главу,
- и покојник премину и богу душу даде
- у 4 сата после подне 24 јуна 1911. године
- кое сад одговара за ово дело
- Милић Маћанин из Горачића
- (...)
- Зимоњића гробље
- О љубезни брате
- тешко ли је умрети од пушке
- у своиг 55 год.
- ЈОВАНА Ђоковића
- житељ овог села Горачића
- погибе у својој кући
- не знајући од кога је
- пушчаном ватром тело исечено
- 4 новембра 1921 г
- (...)
- Ружичића гробље
- Тек од зоре сину зрак
- мене младог покри мрак
- ГВОЗДЕНА
- син Маринка и Таисије Јањић
- из Горачића кои поживи 20 год.
- Тешко браћо на правди Бога истинога
- видети кад пушчаном ватром
- моје тело исечено
- од крвопилца државног шумара
- 1 априла 1937 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му спомен подиже
- отац Маринко и мајка Таисија
- и брат Вучић.
- Зимоњића гробље
Напомене
уредиИзвор
уреди- Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.