Гди смо синоћ на конаку били

* * *


[Гди смо синоћ на конаку били]

Гди смо синоћ на конаку били,
ту једосмо шећерли вечеру,
још гледасмо лијепу девојку,
њена мајка баш до ње сеђаше,
не могосмо са њом беседити, 5
дадосмо јој наше добре коње
да и' скита низ широка двора.
Девојка је коњу говорила;
„Давран, ђого, давран добро моје,
питаћу те, право да ми кажеш: 10
да ли ти ]е господар ожењен?"
Ђого њојзи право казивао:
„Није ми се господар женио,
но се мисли с тобом оженити!"
„Да знам јадна да ће бит истина, 15
да разнижем мојега ђердана,
да обнижем тво]у ситну гриву,
да растопим моје белез'ке,
да саковем теби узду златну!"


Певач и место записа

Референце

Извор

  • Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 35.
  • Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 189.