Вјереница босанског паше
Захвали се Соколовић Иво,
Из Пераста, у мјесту Перасту:
„Саградићу орменицу танку,
Сакупићу браћу Пераштане,
Пак ћу поћи под Новијем Градом, 5
Поробићу варош од Новога
До бијеле куле тефтедара,
И кулу ћу ову поробити,
Његову ћу шћерцу заробити,
Вјереницу паше босанскога!” 10
Што је рек'о, то је учинио —
Он сагради л'јепу орменицу,
И сакупи браћу Пераштане,
И отиде пут Новога Града,
И пороби варош од Новога 15
До бијеле куле тсфтедара,
И зароби шћерцу тефтедару,
И још му је дворе упалио.
Пак се отоле здраво подигнуо
И дош'о је у мјесту Перасту 20
Здраво Иво са свом својом дружбом.
Кад су дошли на поглед Пераста,
Стаде цвилит' Туркиња ћевојка.
Ћешио је Соколовић Иво:
„Не бој ми се, лијепа ђевојко, 25
Кад дођемо у мјесту Перасту,
Купићу ти лале[1] и пашмаге
Како носу перашке ђевојке!”
Кад су дошли у мјесту Перасту,
Он јој купи лале и пашмаге. 30
Ма ђевојци ништа мило бјеше,
Нег' узимље дивит и хартију,
Тер написа листак књиге танке,
Пак је шаље милу бабу своме
И моли га: „Бабо, добро моје, 35
Откупи ме из перашких рука!"
Али јој је бабо отписао:
„Кћерце моја, мило добро моје,
Када ми су тебе заробили,
Све су моје благо понијели, 40
Не може те откупити бабо!"
Опет млада другу књигу пише,
Тер је шаље милу брату своме:
„Ах, тако ти, брате, добро моје,
Откупи ме из перашких рука!" 45
Али јој је братац отписао:
„Селе моја, мило добро моје,
Скоро сам се, селе, оженио,
Све сам моје потрошио благо —
Сребро моје коњма у поткове, 50
Злато ми је љуби у оглавје, —
Не могу те откупити, селе!"
Тад жалосна трећу књигу пише,
Пак је шаље драгу вјеренику,
Вјеренику, паши босанскому: 55
„Ах, тако ти, драго добро моје,
Откупи ме из перашких рука!"
Кад је пашу књига допанула,
Зове себи младе кујунџије,
Чини сковат’ сокола од злата, 60
Уњ два ока, два драга камена,
Пак ои сађе Рисну на Габели,
Тер написа листак књигс танке
И шаље је Соколовић-Иву:
„Пријатељу, Соколовић-Иво, 65
Пошљи мени моју вјереницу,
А ево ти сокола од злата
Су два ока, два драга камена —
Нека знадеш, Соколовић-Иво,
Колико је мени мила млада 70
И зачем је драго откупљивам,
Јере си је поштено чувао
И за откупе само сахранио!”
Кад то виђе Соколовић Иво,
Посла њему драгу вјереницу, 75
Коју паша у сарај поведе
И вјенча је за милу љубовцу.
(АСАНУ, бр. 8552/257, XXV, 39, бр. 4).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
