Велика недеља (драма у три чина)/33
IV
СИМА, ПРЕЂАШЊИ
СИМА (Пролази путем натоварен гранама. Застаје код капије те се стовари и хукне): Ух, изломи ме! Помаже вам Бог!
СТАНОЈЕ: Бог ти помогао! Много си натоварио па не можеш.
СИМА (Остајући крај свога товара): Много, шта ћеш, кад нема ко да ме одмени. Стигох знаш јуче, па на кућњем крову оволика рупа од гранате, а ја рекох да прекријем гранама, колико да не кисне, па доцније кад се стигне и кад се могне да поправим.
СТАНОЈЕ: Добро је кад ниси само више оштећен.
СИМА: Ех, нисам оштећен. Како да нисам. Ако ми кућа није порушена, порушен сам ја. Нисам оно што сам био. Пре сам могао, чини ми се, читав храст понети, а сад, ето, и ово мало шумице па ми тешко.
СТАНОЈЕ: Изломиле нас невоље!
СИМА: Изломиле, ал’ даће Бог, биће боље, знаш како се вели: што невоља превије, то воља исправи. И право да ти кажем, откако се напих воде, ове воде, наше воде, ове што тече из наших планина, а мени нарасте срце и прошири ми се душа те данух као да сам скинуо неки терет са ње. Вратила ми се воља и, ето, други сам човек.
СТАНОЈЕ: Дај Боже, да тако сви данемо, те да се опет врати оно што је било.
СИМА: Даће Бог. Видећеш, док стигнеш у сво'е село, док ти замирише твоја земља, док се напијеш твоје воде, док сагледаш твоју непреорану њиву и чујеш је како ти каже: „Чекам те да те нахраним! ’ Бога ми, чујеш је, па ти се отвори душа и заборавиш све невоље.
СТАНОЈЕ: Дај Боже!
СИМА: Видећеш, само док стигнеш! ’Ајде, па уздравље! (Товари се).
СТАНОЈЕ: У здравље, добри човече! Баш хвала ти, ти ми први рече благу реч и, ево, бога ми, охрабри ме мало.
СИМА (Одлази).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|