Везак је везла дјева Марија

* * *



[Везак је везла дјева Марија][1]

Везак је везла дјева Марија,
У белом двору на златном столу,
Везак је везла Богу одежду,
На десно раме сунце и месец,
А на прсима звезду Даницу, 5
Звезду Даницу и Преодницу,
Везући јој се мало задрема,
Легла, прелегла санак је снила:
Да се повила бела лозица,
Из ведра неба дјеви у недра! 10
И тргнула се Богородица,
Тргнула се, а и препала се
И она оде оцу[2] пророку:
„Оче пророче, стар' духовниче!
„Везак сам везла Богу одежду, 15
„На десно раме сунце и месец,
„А на прсима звезду Даницу
„Звезду Даницу и Преодницу,
„Везући се мени задрема,
„Легла, прелегла санак сам снила, 20
„Да се повила бела лозица,
„Из ведра неба, мени у недра!“
Ал' говори стари духовниче:
„Ти ћеш родити Исуса Христа,
„Исуса Христа сина божијег!“ 25
Од тог се она млада застиди,
И оде у воду да се утопи.
Она у воду, вода осану,
Она од воде вода извире;
Она у гору, да се обеси, 30
Она у гору, гора полегне
Она од горе гора с' усправи!


Референце

  1. Ова песма је по свој прилици постала од причө о Киру Персиском; тамо видимо: како Астијаг снива, да је из груди ћери му Мандане изникла лоза винова и целу Асију закрилила. Дозвавши пророке, рекоше да ће му кћи родити сина завладати целом Асијом.
  2. Од неких сам чуо, где певају: „И она оде Виду пророку, но како ми је већина казала овако, како је штампано, то сам тако и оставио, но биће ово друго верније.


Извор

Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 18-19.