Везак везла Аиша госпођа

* * *


[Везак везла Аиша госпођа]

Везак везла Аиша госпођа,
Па чардаку у дебелом хладу,
Замрсила мало пасмо злата
Па беседи својој милој за'ви,
Милој за’ви мезимици Мари: 5
„Немој мене казивати мајци,
„Сутра јесте иетак турски светац,
„Сугра ће ми доћи моја мајка
„И донети танану кошуљу,
„Више злата него танка платна, 10
„Ја ћу тебе у дар поклонити."
Али Мара не хте оћутати,
Она иде низ чардаке мајци:
„У з’о час ми оженили Агу,
„А у триста Аишу довели; 15
„Везак везе Аиша госпођа,
„Замрсила полумотак злата,
„Што би била у сеје кошуља."
Разгљеви се остарела мајка,
Па ишета пред двор на капију 20
И угледа свога сина Агу,
Пз далека излази пред њега:
„У з’о час те оженила мајка.
„А у триста Аишу довела;
„Везак везе Аиша госпођа, 25
„Замрсила мотовило злата,
„Што би била у сеје кошуља.
Гњеван Ага оде на чардаке
И потражи Аишу госпођу,
Колико је угледао Ага 30
Толико је на сабљи дочека,
Распори је по среди појаса
И на сабљи чедо јој извади,
Носи чедо сестрици и мајци:
„Нај ти, мајко, злаћану јабуку, 35
„Која но је у твом двору расла,
„Ал’ јој, мајко, не даде да дозре,
„И, сестрице, бож’ја отровнице,
„Што се хвалиш по међу другама,
„Да те твоје заболеле руке 40
„Нихајући од брата братића.“


Напомене

  • Српске народне песме.
  • Број песме 9.
  • Приложио Светозар Мл. Бајић.

Извор

„Јавор", година 1876, број 19, стр. 598-600.