[Вала богу, фала јединоме]
Вала богу, фала јединоме,
Састали се тројица другари,
Кој ни један за кућу не мари.
Ту је био Марко Краљевићу,
Ту је био Милош Обилићу, 5
Ту је био Косанчић Јоване.
Проговара Краљевићу Марко:
Чујеш мене побратим Милоше,
Тешко ме је дремка оборила,
Дедер мене песму да запојеш, 10
Ега би се дрема ми одбила.
Проговара Милош Обилићу:
Чујеш мене побратиме Марко.
Ја би тебе песму запојао,
Ал су мене виле запретиле, 15
Да не појем песме гласовите,
Да не појем кроз Мироч планине.
Проговара Краљевићу Марко:
Дедер мене побратим Милоше,
Дедер мене песму гласовиту, 20
Док је Марко на шареног коња,
Неће тебе вила да устрели.
Саслуша га Милош Обилићу,
Виче Милош песму да му пева.
Такој га је л’ко запевао, 25
Сво је лисје од гору паднуло.
Саслуша га вила Рафијојла,
Ди гу Милош песму запевао,
Плану вила како жива ватра,
Па се пусти доле по облаке, 30
Спази вила ди гу Милсш пева,
Устрели га баш у бело грло.
Паде Милош на зелену траву.
Проговара Милош Обилићу:
Куку мене до бога једнога, 35
Ди погибо при свог побратима.
Плану Марко како жива ватра.
Фати Марко шаренога коња,
Па је Марко коњу говорио:
Чујеш мене моје добро-коње. 40
Дедер мене вилу да уватиш.
Ако ли ми вилу не уватиш,
Оба ћу ти ока извадити,
Све четири ноге поломити,
Пустићу те кроз Мироч планине, 45
Да си идеш од јеле до јеле.
Ако ли ми вилу ти уватиш,
Ранићу те с тога белог леба,
Појићу те с тога рујног вина.
Скочи Марко на шареног коња, 50
Потера га кроз Мироч планине,
Ал’ је Шарац доста љутит био.
Па је шарац вилу проминуо.
Ал’ је спази Марко добар јунак.
Добар јунак на шареног коња, 55
Спази Марко вилу Рафијојлу,
Пусти Марко тешку топузину,
Удари гу баш у десно крило.
Паде вила на зелене траве,
Вила паде. а Марко допаде. 60
Проговара Краљевићу Марко.
Пооговара своје посестриме:
Чујеш мене моја посестримо,
Што си данас овој урадила.
Устрели ми мога побратима, 65
Побратима Милош Обилића.
Ћу отсечем туја десну руку.
Ћу извадим твоја оба ока,
Ћу те пустим кроз Мироч планине,
Да си идеш од јеле до јеле. 70
Проговара вила Рафијојла.
Проговара своме побратиму:
Чујеш мене побратиме Марко,
Пусти мене данас у животу,
Пусти мене до Мироч планине, 75
Да наберем свакејаке травке,
Да запојим твога побратима,
Да гу Милош још боље одпева.
Саслуша гу Краљевићу Марко,
Пусти Марко вилу Рафијојлу, 80
Пусти вилу до Мироч планине,
Да набере свакејаке травке,
Чека Марко вила недооди.
Т’д се Марко л’ко накашљао
Саслуша га вила Рафијојла. 85
Проговара вила Рафијојла:
Ево мене побратиме Марко,
Ево мене с’с травке доодим.
С’ травке дође вила Рафијојла,
С’ травке дође Милоша запоји, 90
Рипну Милош на ноге лагане,
Виче Милош песму да гим пева,
Такој гу је л’ко запевао,
Сво је лисје од гору паднуло.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
