Буна у Херцеговини
0001 Диван чини паша Мехмет паша
0002 У Требињу граду на крајину,
0003 Диван чини за неђељу дана,
0004 Сву господу на диван позвао,
0005 По избору аге и бегове,
0006 Па забите, муле и мудире,
0007 Сву мешћему и старца кадију,
0008 И све бутум оџе и аџије,
0009 Не оставља ни муфтију старца,
0010 Пошједали на меке јастуке,
0011 А чибуке дуге запалили,
0012 Те шећерли кафу испијају.
0013 Сваки купи у мозгу памети,
0014 Што ће који на дослуку рећи,
0015 На дивану џевап разабрати,
0016 Сваки чека да стариј’ започне.
0017 Док већ паша ријеч проговори:
0018 "Турци браћо, селим-алећ свима!
0019 "Ево има три године дана
0020 "Да међу вас мирно господујем,
0021 "Шућур Богу, у том остарао,
0022 "Ја сам многу рају узаптио,
0023 "Покорио земље и градове,
0024 "Одметнике у сургун бацио,
0025 "Многе цару у Стамбол послао,
0026 "Посјекао, на колац набио,
0027 "Пророкову вољу испунио,
0028 "Нишанима прси окитио,
0029 "Ал’ не могу херцеговску рају,
0030 "Е сва раја уста на оружје,
0031 "И придружи Карадаг душману.
0032 "Одметну се Пива и Дробњаци
0033 "Корјенићи, Гацко и Рудине,
0034 "Па Грабљани и листом Бањани,
0035 "Оравчани и сви Пилатовци,
0036 "Прогласи се пред рајом војвода
0037 "Вукаловић са Зубаца Лука.
0038 "Ево има десетак година
0039 "Одметну нам Зубце свеколике,
0040 "Крушевицу и сву Драчевицу,
0041 "Скоро Шуму и равно Попово,
0042 "Понесе нам равну Суторину.
0043 "Лозу трга, а жито жњијева,
0044 "Ка да му је од баба остало,
0045 "Па бегује кулам’ на чардаке,
0046 "А слуге га као пашу служе,
0047 "Те сеири бијела Новога,
0048 "За њим оде наша раја права,
0049 "Робље робе, а сијеку главе
0050 "Ђегођ кога увате Турчина,
0051 "А низаму ни броја се не зна.
0052 "Рудине нам остадоше пусте
0053 "Без оваца крава и волова -
0054 "Ала кардаш, чуда и знамења!
0055 "Цар далеко, а алах восоко,
0056 "Нико на нас не обрће главе.
0057 "Ми смо раја, а они су Турци,
0058 "Ми чипчије, а они спахије,
0059 "Од овце се курјак претворио,
0060 "Власи раја уши уздигнули,
0061 "Алаха ми и браде свечеве,
0062 "Дошао је вакат кијамету,
0063 "Стари гр’јеси дошли до алаха,
0064 "То нам свеза и памет и руке;
0065 "Ово није без божјег хићмета.
0066 "Знате, браћо, није давно било,
0067 "Када дадох три табора војске,
0068 "А толико Турак’ краичника,
0069 "Окитисмо жупну Суторину
0070 "Шаторима и са барјацима,
0071 "Да војводу с рајом уапсимо,
0072 "Па да не би њемачки солдата,
0073 "И препрати граду Дубровнику,
0074 "Жива ока утећ’ не хоћаше
0075 "Од војводе дина душманина.
0076 "Кад на лањску промислим срамоту,
0077 "Капа ми се на глави заврти,
0078 "А пламови удре уз образе,
0079 "Да од кога не бих ни жалио,
0080 "Но од Луке, горскога ајдука.
0081 "Па ми абер пође по свијету,
0082 "Данас знаду сви седам девлета.
0083 "Ово није бели без алаха,
0084 "Ни без свете воље пророкове,
0085 "Но што ћемо, да како ли ћемо?"
0086 Тад сви Турци муком замукнуше,
0087 Ал’ не мучи беже Адем-беже,
0088 Но про каве два дима потегну,
0089 Уз кољено чибук прислонио,
0090 Десном руком Турке поздравио,
0091 А лијевом глади с’једу браду,
0092 И оваку ријеч прифатио:
0093 "Бе аферим, пашо господине!
0094 "Алал твоме дину и поштењу,
0095 "Такве главе до Стамбола нема,
0096 "А коран ти на срцу почива,
0097 "Те по њему мудро разабираш.
0098 "Данас ваља више, веле људи,
0099 "Драм памети но сто ока снаге.
0100 "Видиш дивно, а и ми видимо
0101 "Да с’ овако живљети не може;
0102 "Е се раја дозвала памети,
0103 "Земаном се свијет превратио,
0104 "Све је пошло наопаким трагом.
0105 "Ево има толико година
0106 "Не дају нам хака са читлуках,
0107 "А камо ли да зулуме трпе.
0108 "Што је селах около Требиња,
0109 "Не остаде ни краве ни овце,
0110 "А камо ли вола за орање,
0111 "Ил’ дебела овна за пешкеша.
0112 "Имама ми и лијепе вјере,
0113 "Да на граду не има бедема,
0114 "И твога би хата појахали.
0115 "Но удримо, док удрит’ можемо,
0116 "Богу шућур, а у здравље царско,
0117 "Ти имадеш тринаест табора
0118 "Све низама војске азуране,
0119 "Арнаута као ватре живе
0120 "У нас трипут толико Турака."
0121 Јошт се беже сабље прифатио,
0122 Па је руком куца по балчаку,
0123 Браду глади, сабљи проговара:
0124 "Доста сам те пута извадио,
0125 "Влашкијех се глава насјекао,
0126 "И душманске крви напојио.
0127 "Скупићемо про двадесет хиљада,
0128 "Ласно ћемо рају покорити,
0129 "Сву исјећи, огњем попалити,
0130 "Хајдук-Луку жива ухватити
0131 "Нове њему муке ударити
0132 "У Требињу пред капијска врата,
0133 "Мојом ћу му сабљом осјећ’ главу."
0134 То говори, а Бога не моли,
0135 Заборави рећи: ако Бог да.
0136 Проговори старац Аџи-беже:
0137 "Узум, пашо, и ви браћо Турци!
0138 "Истина је, беже Адем-беже!
0139 "Да с’ овако живјети не може,
0140 "Ни подноси вјера пророкова
0141 "Да се Турчин гази од ђаура.
0142 "Ал’ видите што је и како је,
0143 "Није раја што је некад била,
0144 "Но прегнула једном за довијек
0145 "Да не трпи или да погине.
0146 "Па кад човек прегне умријети,
0147 "Нит’ се боји смрти ни животу,
0148 "Удариће на пушку запету
0149 "Без оружја као и с оружјем.
0150 "Па ђе прегне хиљада такијех,
0151 "Пет хиљада бјежи овакијех.
0152 "Зарара је, али фајде није,
0153 "Да трошимо силновиту војску,
0154 "Е је бутум раја устанула,
0155 "Набавила пусат и џебану,
0156 "А Луци је Црна Гора близу
0157 "А Србија помоћ обећава.
0158 "Бране Луку два силна девлета
0159 "Један с југа, цар вранцуски кажу,
0160 "Други Москов страшни од сјевера.
0161 "Па кад првог боја започнемо,
0162 "Свак ће Луци у помоћ притећи,
0163 "Нас је мало војске спрама влаха.
0164 "Но ја велим друго да радимо.
0165 "Ево нас је овђе пет стотина
0166 "По избору браће Требињана,
0167 "Је ли кога породила мајка,
0168 "И мушкијем опасала пасом,
0169 "И јуначким дозивала гласом,
0170 "Овђе нам се данас придесио,
0171 "Да он пође до Стамбола града,
0172 "Да понесе крвав’ ерзовала
0173 "Од све браће што смо на искупу,
0174 "Да га преда у руке султану,
0175 "Ево њему стотину цекина,
0176 "И ево му готов ерзовала,
0177 "Ево има четир’ ефте дана
0178 "Да га градим, и да о злу радим.
0179 "Сад ако сте овоме каили,
0180 "Притискајте прсте и мохуре;
0181 "Ја ћу први мога притиснути."
0182 Па прочита ерзовал Турцима,
0183 Цара моле и богом заклињу,
0184 Да им пошље индат из Стамбола,
0185 Аскерлука војске регулаша,
0186 Арнауте за башибозуке,
0187 И пред војском најбољег везира,
0188 Да се бију, ил’ да се предају.
0189 Сви му Турци на то пристадоше,
0190 Притиснуше прсте и мохуре.
0191 Ал’ се нико наћи не могаше,
0192 Ко ће ићи цару у Стамболу,
0193 И носити крвав’ ерзовала
0194 До једнога Осман-Мисирлије
0195 Из Рупјела из близу Требиња,
0196 Па међ’ Турке ријеч истурио:
0197 "Је л’ истина, беже Аџи-беже,
0198 "Да ћеш дати стотину цекина?" -
0199 "Јест истина, Мисирлић-Османе!
0200 Па му Осман приступио руци,
0201 Бег га љуби у чело јуначко:
0202 "Бе аферим, тићу од сокола!
0203 "Ево тебе плачна ерзовала.
0204 "Ал’ тако ти дина и имана,
0205 "И свечева поста рамазана,
0206 "Никому га не предај у руке,
0207 "Ни самоме великом везиру,
0208 "Но падиши из руке у руку,
0209 "А ево ти стотину дуката."
0210 Оде Осман брдом и планином,
0211 Провуче се нотњо крадимице,
0212 Да га српска не опази стража,
0213 Завезе се мору на ђемији,
0214 Право оде цару у Стамболу,
0215 И предао из руке у руку.
0216 Тек што Осман пут Стамбола крену,
0217 Зла их књига стиже на састанку
0218 А од Луке зубачког војводе.
0219 Пише Лука градском командиру,
0220 Кајмакану Али-Риза-паши,
0221 Јуначки му јунак књигу пише:
0222 "Поздрављам те, пашо Риза-пашо!
0223 "И два бега од Требиња главе,
0224 "Аџи-бега и шњим Адем-бега.
0225 "Дочуо сам, и казали су ми,
0226 "Да сте раји јадној додијали,
0227 "Те на рају глобе ударате,
0228 "Нове муке, данке и хараче;
0229 "Што претече, другим’ не утече
0230 "Од Турака корјенићки злица,
0231 "И остали ага изјелица;
0232 "Пак сам чуо што је по истини,
0233 "Да под силом турчите влахиње,
0234 "И сваке им муке ударате;
0235 "Јошт сам чуо, и не варају ме,
0236 "Да сте скоро од мојега страха
0237 "Поставили многе карауле,
0238 "Покупили злице и зликовце,
0239 "Буљумбаше с коца и конопца,
0240 "Те их рани сиротиња раја,
0241 "Те побјеже у земљу Њемачку,
0242 "А што оста, не би Турцим’ доста.
0243 "Што радите, жив вас Бог убио!
0244 "Што се једном раје не прођете?
0245 "Чујте добро, паша и бегови,
0246 "Ако се ви раје не прођете,
0247 "Кунем ви се мојом вјером дивном,
0248 "Мојом главом и мојим оружјем,
0249 "Па најпотље сабљом и образом,
0250 "Покупићу моје соколове,
0251 "Живим ћу вас огњем изгорјети,
0252 "Да ми љепше име запамтите.
0253 "Ово пишем, велим: ако Бог да,
0254 "Е знадите више трпјет’ нећу,
0255 "А знаћете хоће л’ тако бити.
0256 "Чин’те право, ако ћете здраво."
0257 Кад зачуше сви на искуп’ Турци,
0258 Проговори беже Адем-беже:
0259 "Ефендија, тако ми ћитапа!
0260 "Муезина и свечеве браде!
0261 "Већ се ово трпјети не може.
0262 "Што чинимо, окаменили се!?
0263 "Што радимо, кога ли бојимо?
0264 "Да од кога, не бих жалио,
0265 "Но од Луке влашког капетана.
0266 "Боље нам је свијем изгинути,
0267 "Но под овом живјети поругом."
0268 Аџи-бег му прекиде ријечи:
0269 "Стан’ полако, беже Адем-беже,
0270 "Није лако Луци ударити,
0271 "Док се бутум раја одметнула,
0272 "Устадоше ка бијесни вуци.
0273 "Не боје се ни самог султана,
0274 "Камо ли ће од нас Требињана.
0275 "Знаш ли, беже, није давно било,
0276 "На Граховцу грдну погибију,
0277 "Кад на царску војску јуришише,
0278 "Про шест хиљад’ глава одсјекоше;
0279 "Ко побјеже, без носа добјеже.
0280 "Омјеримо, пак ћемо кројити,
0281 "Док примимо абер из Стамбола"
0282 Тако било, дуго не чамало,
0283 Ето силне војске од Стамбола,
0284 Завезе се морем дебелијем,
0285 Пред војском је царев серашћере,
0286 Потурица сердар Омер паша,
0287 Извезе се Клеку у приморје,
0288 Те отоле у Херцеговину.
0289 Ето бутум љутог крајичника,
0290 Арнаута љутог убојника,
0291 Мостарлије и око Мостара,
0292 Сви Сточани па и Љубињани.
0293 По избору ђе је који бољи.
0294 Све је азур, причека изума,
0295 Кад ће Омер војску уредити.
0296 Но ни Лука не стоји за луду,
0297 Већ довати књиге без азије,
0298 И мурећеф чим се књиге пишу,
0299 Те начини књиге шаровите,
0300 И шиље их свуда наоколо:
0301 Једну шаље у Вигње камене
0302 Буљумбаши Алексићу Вуку,
0303 Другу пише, шаље Пилатовцу
0304 Попу Симу дели-Комненићу,
0305 Ево трећу крваву Трновцу
0306 На сокола Бабић-Радојицу,
0307 А четврту Вујовићу Луци,
0308 Пету кити, те у Гацко шиље
0309 То Богдану попу Зимоњићу.
0310 Шесту попу Жарку Љешковићу
0311 Из простране Пиве на крајини,
0312 Седму пише, шаље у Бањане
0313 Војеводи Баћовић-Јовану,
0314 Осму шиље Шумском манастиру,
0315 А девету у Попово равно;
0316 Овако им у књигама пише:
0317 "Чујте мене, од крајине крила,
0318 "И остали бирани главари!
0319 "Браћо моја у невољи љутој,
0320 "На ноге се, ако Бога знате!
0321 "На оружје против душманина,
0322 "За крст часни ваља војевати,
0323 "Да сужански синџир не трпимо,
0324 "Да у ропству више не живимо.
0325 "Мало нас је, то знам, спрам Турака,
0326 "Једна капља води у четрњи,
0327 "Ал’ јединство, слога и мишица
0328 "Лако силу састре на гомилу,
0329 "Крст је часни јачи од мјесеца
0330 "Спомен’те се браће шумадијске,
0331 "Кад под Ђорђем буну завргоше,
0332 "Или скоро боја на Граховцу,
0333 "Кад удрише млади Црногорци,
0334 "Те им и ми руке додадосмо,
0335 "Помогосмо колико могосмо,
0336 "Него саде али икадаре
0337 "Бог ће нама помоћ’, ако Бог да.
0338 "Ја ћу први започети кавгу,
0339 "Кад чујете, тад и ви устајте,
0340 "Свак на своме сенту кидишите."
0341 Када Срби књиге проучише,
0342 Свак на своју јаде јадикује,
0343 Не зна нико како ће почети,
0344 Јер је љуто утучена раја
0345 Од турскога баха и зулума,
0346 Неко смије, а неко не смије,
0347 Свак би хтио, но прилике није.
0348 А не жале да се крвца лије,
0349 Него жале јадну сиротињу,
0350 Саморане мајке и удове,
0351 Жале старе, кљасте и сакате,
0352 И нејаку ђецу у пепелу.
0353 Ал’ свак своје окупја главаре
0354 (Не могу их бројит’ по имену,
0355 Јер би пјесма одвећ дуга била)
0356 Сваки своме по истини каже,
0357 Што им Лука у књизи бесједи.
0358 Боже мили, буди тебе вала!
0359 Како плану на све стране раја,
0360 Свак се радо на боју опрема,
0361 Ал’ оружја ни девети нема,
0362 Муж оставља млађахне љубовце,
0363 А чобани у планини овце,
0364 Сваки чека абер од својега,
0365 Од својега војске поглавара,
0366 Чека вакат кад ће се почети,
0367 Ал’ се боје да не чују Турци.
0368 А војвода не стоји залуду,
0369 Но окупља своје поглавице
0370 Са Зубаца и из Крушевице,
0371 И из оне равне Суторине,
0372 Позборише и уговорише
0373 Како треба уредити војску,
0374 И с које ли стране започети.
0375 Када било у свету неђељу,
0376 На три дана пред светога Луку,
0377 Окупи се ко је за оружја.
0378 Када војску на тефтер узеше,
0379 Кад пунане ни четир’ стотине.
0380 Дивно браћа дијелили војску,
0381 И избрали војсци поглаваре,
0382 Капетане, младе барјактаре,
0383 Па се Срби клетвом утврдише
0384 Да ће гинут’ док траје једнога.
0385 А што ћу вам дуљит’ лакрдију,
0386 Ударише јутру на уранку,
0387 Фатише се зубачкијех брда,
0388 Здраво сишли у поље Чичево,
0389 И Чичево село прегазили,
0390 Фатили се села у Слимници.
0391 Кад освану и ограну сунце,
0392 Турска их је стража опазила,
0393 Сташе пуцат’ Турци на све стране
0394 По Требињу и око Требиња,
0395 А на граду од боја топови,
0396 Да се сваки диже на оружје.
0397 Ал’ да видиш Лучини јунака
0398 Кидисаше као мрки вуци
0399 На све редом турске карауле
0400 Од Љубова па чак до Дријена.
0401 Затвор’ше се у кулама Турци,
0402 Све бирани плаћени пандури,
0403 И Арнаут ватрена делија,
0404 Бране куле ватром из пушака.
0405 Ками мајци да препану рају,
0406 Ал’ је раји добра срећа била,
0407 Деси им се сламе и сијена,
0408 Око кулах сламу наметнуше,
0409 Попалише, огњем изгорјеше,
0410 Ћускијама куле оборише.
0411 Што Турака из куле побјеже,
0412 Ниједнога жива не пуштише.
0413 Ту се војска у три дијелила,
0414 Једна пође Шуми и Попову,
0415 И дигоше војску на оружје,
0416 Сва им браћа у помоћи дошла.
0417 Ђе гођ која Турска бјеше кула
0418 Посјекоше, огњем запалише,
0419 И големи шићар ујагмише.
0420 Друга војска Дријен-караули,
0421 Опасали села и паланке,
0422 И крваве куле на Царини,
0423 У којој се затворише Турци,
0424 Арнаути плаћени пандури.
0425 На Дријену куле изгорјеше,
0426 Изгорјеше, па их разорише.
0427 Побјегоше из кула пандури,
0428 Оставише рану и џебану,
0429 И све друго до сама оружја,
0430 Побјегоше кулам’ на Царине,
0431 За њима се раја отурила,
0432 На кулу су двапут ударили,
0433 Куле тврде, а много Турака,
0434 Одољети сили не могаху.
0435 Одступише, пак се повратише,
0436 Испред зоре сложно ударише,
0437 Двије мање куле освојише,
0438 А трећа се не да освојити,
0439 Не да пушка очи отворити.
0440 Боја бише од јутра до подне,
0441 Док Турцима нестаде џебане,
0442 Отворише сакривена врата,
0443 Побјегоше, кулу оставише.
0444 За њима се Срби загонили,
0445 Ћераше их до међе њемачке,
0446 Неколико откинули глава,
0447 Па и трећу кулу запалише,
0448 С темељом јој шљеме саставише.
0449 Отолен се здраво повратише,
0450 Скупише се у село Слимници
0451 Да дијеле шићар од Турака.
0452 На сву џаду страже поставише;
0453 Од Љубова до ломног Дријена,
0454 Па од куле сврх њемачке џупе,
0455 А од џупе до града Царина
0456 Опасаше кордун по ћенару
0457 Да не може тица пролетити,
0458 А камо ли Турчин на ногама,
0459 У Дубровник гласе односити,
0460 Ни из њега носит’ телеграве,
0461 Пролазити сваком забранише,
0462 Осим само њемачким трговц’ма,
0463 Узимају ђумрук по канону
0464 Што пролази граду Дубровнику.
0465 За Требиње ништа не пуштају
0466 Него послом, а празнијех рука.
0467 Учинише табор у Слимници,
0468 Два сахата од града Требиња.
0469 Шиљу чете на свакоју страну
0470 Да сијеку, пале и плијене.
0471 Вала Богу на његову дару!
0472 Што помаже јаднијем Србима.
0473 Што гођ било турскога милете,
0474 С л’јеве стране воде Требишнице
0475 Од Требиња до у дно Попова,
0476 Има кажу пуне девет сата,
0477 Све пребјеже на ’ну другу страну,
0478 Бјеже, газе и без лађе сами
0479 Кукајући не обрћући се;
0480 А што бјеше около Требиња,
0481 Све се саби граду у бедему.
0482 Да је коме стати па гледати,
0483 Како бјеже Турци без обзира,
0484 Без чизама и без тромболоса,
0485 Како носе под пусат сандуке,
0486 За њим буле у наручје д’јете,
0487 А кадуне без златних пашмага,
0488 Без фереџе и без хантерије.
0489 Сва се сила пред Требиње збила,
0490 Плачу ђеца, а кукају мајке,
0491 Без конака, мала и ајвана,
0492 И Луци би срце прокукало,
0493 А камоли агам’ и безима.
0494 Требиње се напуни сиб’јана,
0495 Те се стрпа једно сврх другога,
0496 Без јастука и меки душека.
0497 Ни ту не би велика зазора
0498 Но поспаше, а не вечераше.
0499 Кад је шјутра о сабаху било,
0500 Завикаше про хиљаде грла:
0501 "Аман, паше, аге и бегови!
0502 "Шта је ово, ако Бога знате?"
0503 То зачуо Паша Махмут паша.
0504 Па борију кроз град опремио,
0505 А добоше низ пазар-чаршију,
0506 Да се купе два табора војске,
0507 А на граду истури топове,
0508 Хабер дава на свакоју страну,
0509 Да се купе сви требињски Турци,
0510 Арнаути и башибозуци.
0511 Кад се војска бутум искупила
0512 На тефтеру пуни шест хиљада,
0513 Ту су диван мали учинили,
0514 Како ваља ударити Луци
0515 У логору у селу Слимници.
0516 Удрише му са три мучне стране:
0517 Једна војска пољем Чичевијем,
0518 Друга оде хану у Љубово,
0519 Пред трећом је паша Махмут-паша,
0520 Узањ води два табора војске,
0521 И босанске љуте крајичнике,
0522 И биране неке Требињане,
0523 Собом вуче убојне топове,
0524 Тројичиној припе се главици,
0525 Ту тобчије топе намјестише,
0526 А војници пушке потпрашише,
0527 Да чекају Вукаловић-Луку,
0528 Ако продре бјежат’ пут Зубаца
0529 Али Луци Бог и срећа даде,
0530 Глас га стиже, он на ноге брже,
0531 Скочи соко, за њим соколићи.
0532 Тек што прву војску угледаше
0533 Под Љубово џадом и планином,
0534 Не шће чекат’ у шанцу душмана,
0535 Но у сусрет слеће низ планину,
0536 За њиме су јата соколова.
0537 Виче Лука што му грло дава:
0538 "Ала браћо, све у име божје!
0539 "За крст часни и вјеру ришћанску
0540 "Немој који жалит’ умријети.
0541 "Данас ми је красни свети Лука
0542 "Биће наша, ако Бог да, рука."
0543 Да је коме стати па гледати
0544 Цик пушака, а алак јунака,
0545 Одјекују брда и долине,
0546 По три пушке сваки истурио,
0547 А за голо гвожђе прифатио,
0548 Јуришише, Бога споменуше,
0549 Прескачући мртве и рањене.
0550 И Турцима лоша срећа била,
0551 У првоме боју од пушака
0552 Изгубише два зглаве јунака,
0553 Арнауски једно је бимбаша,
0554 По имену беже Мухтар-беже,
0555 А друго је крајински бимбаша,
0556 Оглашени јунак од Турака,
0557 А на име Кедићу Алија.
0558 Кад падоше двије војске главе,
0559 И јузбаша од крајине крило,
0560 Из Травника Кулиновић бего,
0561 И виђоше да су битисали,
0562 Плећи даше, а бјежати сташе,
0563 Право бјеже к Махмут-паше војсци,
0564 За њима се раја опучила,
0565 С плећи бију дрвљем и камењем,
0566 Фишек штеди за вишу потребу.
0567 Ал’ да видиш јада изненада,
0568 Опазише Тројичну главицу
0569 Накићену војске и топова,
0570 Топи пучу, а шишана гађе,
0571 Око раје разбија камење,
0572 А преламја церје и јасење;
0573 Припомога паша првој војсци,
0574 Јадној раји нико до Бог јаки,
0575 Те прегнуше, на пашу удрише.
0576 Ала банда ево друга кавга
0577 У једноме дану и сахату.
0578 Пушка пуца, а куршуми звижде,
0579 Топи грме, одјечу планине,
0580 Мртви пада, рањени лелече,
0581 А брат брата при самрти куми:
0582 "Недај, брате, да ме с јеку Турци!
0583 "Да се суши граду на бедему."
0584 Збунише се брда и долине
0585 Од толике војске и алака.
0586 Паша Турцим’ турски командира,
0587 Арслан-беже својим’ арнауски,
0588 Крајичници чудно по босански,
0589 Требињани скоротурчењаци,
0590 Нашки знаду, ама нашки неће,
0591 Него турски: амет’ и Мухамет,
0592 А ева раја: за вјеру ришћанску,
0593 За крст часни сложно на душмана!
0594 Облијећу војсци поглавари,
0595 Пушке пале, дружину слободе:
0596 "Не бојте се, моја браћо драга,
0597 "Нас је триста крста од три прста,
0598 "А Турчина четри пет хиљада,
0599 "Добићемо Турке, ако Бог да."
0600 У ријечи у којој бијаху
0601 Притече им неколико друга
0602 С караула, те друме чуваху,
0603 Пред њима је Балордића Мићо,
0604 Младо момче, Србин и паметан,
0605 Помоли се наспрамо Турака,
0606 Од невоље попе три барјака,
0607 Нека мисле Турци: ево војске.
0608 Када паша угледао Мића,
0609 Мисли иду три барјака војске,
0610 Препаде се, корили га људи,
0611 Плећи стисну, а борија писну,
0612 Да свак’ бјежи пут Требиња града.
0613 Кад побјежи паша Махмут-паша,
0614 Су његова два табора војске,
0615 И повуче од боја топове,
0616 Побјегоше сви остали Турци,
0617 А за њима раја као вуци,
0618 Гонише их до поља требињског.
0619 Ту изгибе небројена војска
0620 Крајичника, млада Арнаута,
0621 И аскера војске регулаша,
0622 Ту се раја накупи оружја,
0623 Џебеане, пара и ођела,
0624 И толико коња седланика.
0625 Отидоше здраво на Слимницу,
0626 И големи шићар дијелили.
0627 Та се кавга до Мостара чула,
0628 Те дочуо сердар Омер-паша.
0629 Брже шиље силновиту војску
0630 Четри паше, двадесет табора,
0631 Пет хиљада дава Абди-паши,
0632 А пет друге паши Јаја-паши,
0633 Пет хиљада паши Кучук-паши,
0634 А пет опет паши Арап-паши,
0635 А пред њима пашу Дервиш-пашу,
0636 Шиље бутум Турке Љубињане,
0637 И Сточане крваве газије,
0638 А опрема бег-Кариман-бега,
0639 Преко Скадра у свом мемлећету,
0640 Да пет хиљад’ скупи Арнаута,
0641 Опреми их граду у Требиње.
0642 Сва се сила пред Требињем збила
0643 С ону страну воде на отоку,
0644 Колико је равнога отока,
0645 Све је пусто дивно искићено,
0646 С чадорима и са барјацима.
0647 Тек што паша сједе на отоку
0648 Да одмора силновиту војску,
0649 То зачула сва остала раја,
0650 И зачула што уради Лука,
0651 Сва се бутум диже на отужје.
0652 Тад усташе војсци поглавари,
0653 Барјактари дигоше барјаке,
0654 А јунаци пушке по сриједи,
0655 Сваки на свом ударио сенту,
0656 Бију, пале а сијеку главе.
0657 Освојише клето Корјевиће,
0658 И злу Пиву и Гацко крваво,
0659 Освојише, огњем попалише,
0660 Ђегођ турског бијаше милета,
0661 Силни турски ајван плијенише.
0662 Што од српске сабље куртариса,
0663 То побјеже граду требињскоме
0664 Без оружја и без опанака,
0665 Без сарука и празније рука.
0666 То зачуо паша Дервиш-паша,
0667 И кад виђе што је и како је,
0668 Азурава силновиту војску,
0669 Бутум аскер и башибозуке,
0670 Да околи Луку на Слимницу.
0671 Кличе вила с Гучине планине
0672 Прије зоре и прије данице.
0673 Зове вила у село Слимницу:
0674 "Зло вам јутро, српски витезови!
0675 "Ви пијете и попијевате,
0676 "Ви играте, шићар дијелите,
0677 "Не видите јаде изненада,
0678 "Ето на вас све цареве војске.
0679 "Да имате крила ластавице,
0680 "Не би један здраво излетио."
0681 Скочише се на ноге јунаци,
0682 Дочепаше пушке по сриједи,
0683 Латише се пут равна Пољица,
0684 Огрезнуше измеђ’ турске војске.
0685 Пред војском је паша Мехмет-паша,
0686 А пред српском Спајићу Мијајло.
0687 Ала банда, кавга изненада!
0688 По једном се пушкам’ претурише,
0689 А по другом гвожђе прифатише,
0690 Не би л’ како пута прокрчили,
0691 Да не стигну друге двије војске.
0692 Неколико Турак’ погубише,
0693 Докле себе пута отворише,
0694 Фатише се зубачке планине
0695 Су два мртва и три рањеника.
0696 На свој камен војска починула,
0697 Ал’ им паша не да почивати,
0698 Него с војском на Зупце удари.
0699 Добра му је срећа прискочила,
0700 Несретња се раја разбјежала
0701 По Њемачкој и по планинама,
0702 Не од страха, него од невоље,
0703 Нагнала их јуначка невоља,
0704 Без ичије на свијет помоћи,
0705 Те је Зупце бутум опалио,
0706 А војводе кулу разорио,
0707 У Зупцима војску намјестио.
0708 Тако било, за дуго не било,
0709 Зарати му црногорски кнеже,
0710 И подиже ломну Гору Црну,
0711 Удари му са свакоје стране,
0712 И клаше се дуго и за много.
0713 Смирише их два веље девлета,
0714 Једно Москов а друго Вранцуски.
0715 Султан раји афа учинио,
0716 И Луку је дивно даровао,
0717 Учини га пред рајом бимбашом,
0718 И даде му пет стотина арча,
0719 На пет стотин’ од раје пандура;
0720 Даде њему таин и аилук.
0721 Сва се раја бутум повратила
0722 На крваве кланце и ћенаре,
0723 Развалине и опаљевине.
0724 Зло трпјеше и крв прољеваше,
0725 Спрам јунаштва мало задобише.
0726 ??
0728 ??
0730 ??
0732 ??