Бошњаци на Москову

0001 Полећела два врана гаврана
0002 Од Озије испод Московије,
0003 Крвава им крила до рамена,
0004 И крвави кљуни до очију;
0005 Три четири земље прелећеше:
0006 Каравлашку и Карабоданску,
0007 Скендерију и Уруменлију;
0008 Одлећеше на Херцеговину,
0009 Долећеше до равна Загорја,
0010 Вијају се и два и три сата,
0011 Ни на чије дворе не падоше
0012 Да ђе би се мало одморили
0013 Већ на кулу Ченгијћ-Бећир-паше.
0014 Кад падоше, оба загракташе,
0015 А низ беден крила отпустише,
0016 Крваво им одлијеће перје,
0017 Он опада на срчали пенџер,
0018 Вјетар носи кади у одају.
0019 А кад када љуте јаде виђе,
0020 Она иде пред бијелу кулу,
0021 Тури очи на бијелу кулу,
0022 А кад виђе два врана гаврана,
0023 Са њима се када разговара:
0024 „Богом браћо, двије тице вране!
0025 „На вама су чудна обиљежја:
0026 „Крвава вам крила до рамена,
0027 „И крвави кљуни до очију;
0028 „Чије сте се крви напојили?
0029 „Одакле сте скоро полећели?
0030 „Нијесте ли од доње крајине,
0031 „Од Озије испод Московије?
0032 „Јесте л’ вид’ли млогу Турску војску?
0033 „Јесте л’ вид’ли Бећир-пашу мога,
0034 „И његова брата Хасан-бега,
0035 „И мојега сина Осман-бега,
0036 „И синовца Саку Смаил-агу,
0037 „И нашега Омер-пеливана,
0038 „И старога Дрнду барјактара,
0039 „И остале Турске поглаваре?
0040 „Јели здрава и весела војска?
0041 „Играју ли коњи под момцима?
0042 „Вијају л’ се на алај’ барјаци?
0043 „Љуте ли се турци, како вуци?
0044 „Јел’ мој паша серашћер пред војском?
0045 „Опрема ли чете у планине?
0046 „Доводе л’ му робља свакојака?
0047 „Има л’ доста влаха у синџиру,
0048 „И код њега танкијех робиња?
0049 „Стоји л’ писка влаха у синџиру?
0050 „Играју л’ му влахиње робиње?
0051 „Јел’ ми како паша задобио?
0052 „Води ли ми робља Московскога,
0053 „Које ће ме вјерно послужити?
0054 „Јесу л’ Турци шићар дијелили,
0055 „Јесу л’ паши старјешинство дали?
0056 „Иде ли ми паша Бећир-паша?
0057 „Кад ће доћи, да се њему надам?”
0058 Њој говоре два врана гаврана:
0059 „Посестримо, було пашинице?
0060 „Ради би ти добро казивати,
0061 „Ал’ смо слабо добра и виђели;
0062 „Казаћемо, ка’ што смо виђели,
0063 „Јесмо скоро код Озије били,
0064 „Све смо вид’ли, за које нас питаш;
0065 „Била здрава и весела војска,
0066 „И играше коњи под момцима,
0067 „Вијаше се на алај’ барјаци,
0068 „Љутише се Турци како вуци,
0069 „И твој паша серашћер пред војском,
0070 „Опремаше чете у планине,
0071 „Доводе му робља свакојака,
0072 „Има доста влаха у синџиру,
0073 „И код њега танкијех робиња;
0074 „Пропишташе власи у синџиру,
0075 „Поиграше влахиње робиње
0076 „За невољу, ка’ за добру вољу;
0077 „У твог паше до седам робиња,
0078 „А у твога сина Осман-бега
0079 „И у њега три танке робиње,
0080 „У онијех других пеливана
0081 „У ког двије, у ког по четири.”—
0082 Онда вели Бећир-пашиница:
0083 „Ја два врана, два по Богу брата!
0084 „Обадва сте млади за бакшиша.”—
0085 Пође њима бакшиш донијети;
0086 Њој говоре два врана гаврана:
0087 „Стан’де, кадо, ал’ су јади страга:
0088 „Био ти је паша задобио,
0089 „Не даде му ђаво, да учува,
0090 „Већ он пође даље у Русију;
0091 „А кад вид’ла московска краљица,
0092 „По имену госпа Јелисавка,
0093 „Под Турке је лагум поткопала,
0094 „И на лагум Турке намамила;
0095 „Кад лагуму живу ватру даде,
0096 „Одлетише под небеса Турци,
0097 „Трећи дан су из неба падали.”
0098 Онда вели Бећир-пашиница:
0099 „Ј’о два врана, јада големога!”—
0100 „Моја кадо, још ту јада нема,
0101 „Сад ћемо ти јаде да кажемо:
0102 „Што иза тог остаде Турака,
0103 „Ев’ намаче Московска краљица
0104 „Шест стотина хиљада коњика,
0105 „Све катане љута оклопника,
0106 „Наћераше на Озију Турке;
0107 „Ту је Турска изгинула војска:
0108 „Великијех дванаест везира,
0109 „Осим малих паша ић’-туглија
0110 „И од Босне осамдесет бега.”
0111 Опет вели Бећир-пашиница:
0112 „Ј’о два врана, јада големога!”—
0113 „Моја кадо, још ту нема јада,
0114 „Сад ћемо ти горе да кажемо:
0115 „Твога паша жива уватише
0116 „И твојега сина Осман-бега,
0117 „У ордију њину одведоше;
0118 „Ал’ твој паша нађе пријатеља,
0119 „Пријатеља са Херцеговине,
0120 „По имену Црнојевић-Саву,
0121 „И то паши мило не бијаше,
0122 „Кад му стаде Саво бесједити:
0123 „ „Станидере, Бећир-пашо, курво!
0124 „ „Пет си мојих брата погубио,
0125 „ „Врло си ме за срце ујио,
0126 „ „Одуз’о ми земљу и тимаре,
0127 „ „Моју земљу на Херцеговини;
0128 „ „Камо моја земља и тимари?
0129 „ „Кам’ волови моји ранитељи?
0130 „ „Камо коњи моји витезови?
0131 „ „Камо мојих хиљада оваца?
0132 „ „Камо моје браће петерица?
0133 „ „Све си мени, море, одузео,
0134 „ „И мене си погубити ћео,
0135 „ „Ја побјегох у земљу Московску.” ” —
0136 „Ћаше му се паша да оправда,
0137 „Не даде му Саво бесједити,
0138 „Ману мачем, одс’јече му главу;
0139 „Ћадијаше и твог Осман-бега,
0140 „Ал’ не даше Московска господа:
0141 „ „Немој, братко, Црнојевић-Саво!
0142 „ „Још је д’јете и лудо и младо,
0143 „ „Море наше књиге изучити.” ”
0144 „Онда ти се Осман покрстио,
0145 „И Московске књиге изучио,
0146 „До сад ти се покалуђерио.”
0147 Кад то чула Бећир-пашиница,
0148 А од јада црној земљи паде,
0149 Доље паде, горе не устаде.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 395-399.