[Болан ми је (Петар)]
Болан ми је (Петар),
а сретоше га анатемници:
глава им као сено,
очи као сито,
зуби као срп; 5
главом га уплашише,
очима га испише,
зубима га изедоше.
Пишти (Петар) од земље до неба.
Зачу га божја мајка, немитна богородица, 10
па га пита: - Што пиштиш, (Петре),
од земље до неба?
- Пиштим, вели јој (Петар),
сретоше ме анатемници,
па ми снагу строшише, 15
кости поломише,
а крв попише.
- Не пишти, (Петре), не цвили,
вели му мајка богородица,
него иди (Дони) бајалици, 20
нека ти душом одуха,
нека ти руком омаше,
нека басмом одбаје,
нека травом отрује,
па ће ти лакнути, 25
и заспаћеш као младо јагње
на зеленој трави.
(Петар) дође (Дони) бајалици
а она се овако замоли:
- Немитници, недојеници, 30
невенчаници, виле, ветрови
и некама болести,
вама се молим ја, (Дона) бајалица,
изидете из (Петрове) главе,
из мозга, из памети, из косе, 35
чела, веђа, носа,
зуба, усница, чељусти,
ушију, из гуше, гркљана,
рамени, мишица, лаката,
члаиака, руку, прста, 40
ноката, грбине, крстина,
груди, ребара, слабине,
из срца, из црне и беле џигерице,
из пупка, желуца, црева,
бубрега, мехура, бедре, 45
колена, из цеварика, из ногу,
из пета, прста и ноката;
молим се ја вама, анатемници.
Усту, уступете, растурете се,
разнесите се, 50
као прах по путовима,
као сунце по пољу,
као ветар по гори,
као сабор из манастира,
као пазар из чаршије! 55
Усту! Уступите, анатемници!
(259 б, с. 290)
