Божји цвијет
свијетла књагињица Марија Петровић Његош
(рођ. на Цетињу 29. ожујка 1869., умрла у Петрограду 7. свибња 1885.)
Сред прољећа — кад се цв'јећем
Бујно реси гај:
Захтјело се дивном Богу,
Да окити рај;
Па он посла свог анђела
Ам' на овај св'јет,
Да са земље понајљепши
Донесе му цв'јет. —
Анђел поша' — спустио се
На тај Петров град:
Ту утргнô убав цв'јетак,
Њежан цв'јет и млад ...
У нарамку понио га
До Господа свог;
А цв'јету се обрадова'
Добри Господ Бог.
На своје га њедро стиска',
Ту му дао стан;
Да га вјечно сунце грије
Уз вјечити дан...
Књаза оца и књагињу
Мори смртни јад;
Ал' Марија Вишњег моли,
Моли жарко сад:
Да их храбри, да их тјеши,
Да их бодри он:
Да свој цв'јетак вољно њему
Жртвују на трон;
Да с тог трона свуд по рају
Посипље им сјај;
Да им златним тијем цв'јетом
Сав мирише рај.