* * *
Божја мајка нашла сина
Пошетала света мајка,
Пошетала к сину своме,
Кад Исуса налазила,
Мајка синку говорила:
„О Исусе, слатки сине! 5
„Ришћани те вјерно моле,
„Да им гр'јехе све опростиш.“
Тада Исус мајци рече:
„Прођи ми се, мајко моја!
„Како ћу им ја простити, 10
„Кад' су гори но жуђели:
„Жуђели ме пропињаху,
„Ал' се криво не куњаху,
„Ни мојима ранам' љутим',
„Ни ранама ни мукама, 15
„Ришћани се криво куну:
„Кад се они душам' куну,
„Они мене трњем боду;
„Кад се, мајко, ранам' куну,
„Рану моју повређују; 20
„А када се мукам' куну,
„Муку моју позлеђују.
„Ако мајко не вјерујеш,
„Завири ми кољеница
„И подигни чисту свилу, 25
„Пак ћеш виђет' ране моје.“
Када мајка ране виђе,
Грозне сузе проплакала,
Своме сину говорила:
„Стани, сине, жељо моја! 30
„ЋКелитебе мајка твоја.“
Па му ране целивала,
Сузама их умивала,
Чистом свилом отирала.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 327-328.
