Божић зове сврх планине оне високе

Божић зове сврх планине оне високе:
“Весел’те се, Србљи браћо! вријеме ви је.
Приправ’те ми све бадњаке свилом кићене,
А одаје и пенџере ловоричицом,
А иконе и столове маслиничицом,
Прострите шениц’ сламу мјесто трпезе,
А по њојзи трпежњаке златом везене,
Наврћите добре овне на ражњевима,
Сијеците суво месо, а не мјерите,
А ложите крупна дрва, не цијепајте,
Приправ’те ми доста вина, рујна, црвена,
И ракије лозоваче, прве бокаре;
Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте,
Ви јнаци, из пушака често мећите,
А ви старо и нејако, Бога молите.“