Богдана девојка
Богдан проси Богдану девојку.
Он гу проси — она се подноси;
прстен дава — она шегу бије.
То не слуша Богдан младожења,
па набере кићени сватови, 5
право иде Богдани у двори.
Упази га Богданина мајка:
„Чујеш мене, Богдано девојко,
те ги иду китени сватови,
све сватови ко бели барјаци, 10
младожења као црни гавран.“
Проговара Богдана девојка:
„Чујеш мене, мајко остарела,
ја ћу легнем на равни дворови,
ти ме покри са бели покрови, 15
па извикни што год ти можеш:
туго боже, у бога се чуло
синоћ Магда жива здрава беше,
а у јутро мртва осамнула.“
То зачуше китени сватови. 20
Ал’говори Богдан младожења:
„Ајде, ајде, китени сватови,
то је нека велика превара.“
Кад су дошли Богданини двори
проговара Богдан младожења: 25
„Опростите, куме и старојко,
ћу да бркам Магде по пазуке.“
Па вој пушти змију троглавкињу,
па вој пушти воду леденицу,
па вој бркну редом по пазуке. 30
Мирно Магда ко да је умрела.
Отидоше китени сватови.
Проговара Богдана девојка:
„Чујеш мене, мајке остарела,
кад ми пушти змију троглавкињу — 35
тада, мајке, ништа не осети;
кад ми пушти воду леденицу —
и тад, мајке, ништа не осети;
кад ми бркну руком по пазуке —
јоште мало па да се насмејем.“ 40
