Библија (Бакотић) : Јестира
| ←Немија | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
Јов→ |
Глава 1.
уреди1 Ово је било у време Асвира, оног Асвира који владаше од Иидије до Етиопије над сто двадесет и седам покрајина.
2 Краљ Асвир сеђаше тад на свом краљевскбм престолу у престоници Сусану.
3 Треће године краљевања свога приреди краљ гозбу свим кнезовима и служитељима својим, и код њега се беху сабрали војводе Персијске и Мидске војске и великаши и главари покрајина.
4 Он им много дана, сто и осамдест дана, показа велико богатство краљевства свога и сјајну раскош величине своје.
5 После тих дана приреди краљ у двору, у башти краљевскога дома, свему народу који се нађе у престоници Сусану, - од малога до великога -, гозбу која траја седам дана.
6 Завесе беле, зелене и плаве бејаху повезане белим и гримизним врвцама од танкога лана за сребрне беочуге а за мермерне стубове; одри златни и сребрни бејаху постављени на патосу од порфира, мермера, седефа и црнога камена.
7 Пиће се служаше разноликим златним пехарима, а вина краљевскога беше изобиља, благодарећи краљевој дарежљивости.
8 Али нико не натериваше никога да пије, јер краљ беше наредио свим људима дома свога да угађају свакоме према његовој вољи.
9 И краљица Астина приреди гозбу женама у краљевском дому краља Асвира.
10 Кад дође седми дан и срце се краљево развесели од вина, он нареди Меуману, Висати, Арвиони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици евнуха који служаху пред краљем Асвиром,
11 да му доведу краљицу Астину под краљевском круном, да покаже народима и кнезовима лепоту њену, јер она беше врло лепа.
12 Али краљица Астина не хте доћи кад по евнусима прими краљеву заповест. Зато се краљ много наљути и гњев се његов распали у њему.
13 Тада се краљ обрати мудрацима који знадијаху времена. Јер се тако обављаху послови пред свима онима који знадијаху законе и правду.
14 Код њега бејаху тада Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова Персијских и Мидских, који виђаху лице краљево и заузимаху прва места у краљевини.
15 Који закон, рече краљ, треба применити на краљицу што не изврши оно што јој је по евнусима краљ Асвир заповедио?
16 Мемукан рече пред краљем и кнезовима: Није само према краљу зло радила краљица Астина, него и према свим кнезовима и народима свих покрајина краља Асвира.
17 Јер ће за краљичино поступање сазнати све жене, и оно ће их охрабрити да омаловажавају мужеве своје, јер ће рећи: Краљ Асвир нареди да се преда њ доведе краљица Астина, и она не дође.
18 И од данас кнегиње Персијске и Мидске које чују шта је учинила краљица, казаће тако свим кнезовима краљевим, и то ће изазвати много пркоса и свађа.
19 Ако краљ нађе да је то добро, нека се од његове стране прогласи и упише у законе Персијске и Мидске наредба, која не сме да се прекрши, по којој Астина неће више излазити пред краља Асвира, и да ће краљ дати част краљице другој, бољој од ње.
20 Наредба ће се краљева прогласити у целоме краљевству, ма колико да је велико, и све ће жене поштовати мужеве своје, од највећега до најмањега.
21 Краљ одобри тај савет, а одобрише га и кнезови, и краљ учини по речи Мемукановој.
22 Он разасла књиге у све покрајине краљевства, у сваку покрајину њезиним писменима, и сваком народу на његовом језику. У њима беше писано да сваки муж има бити господар у своме дому и говорити језиком свога народа.
Глава 2.
уреди1 После тога, кад се смири гнев краља Асвира, он се опомену Астине и онога што је учинила и што је решено за њу.
2 Тада служитељи краљеви рекоше: Да се потражи краљу младих девојака, девица лепог изгледа.
3 Нека одреди краљ поверенике по свим покрајинама краљевства свога, да скупе све младе девојке, девице и лепог изгледа у Сусану, у престоницу, у женски двор под руку Игаја, евнуха краљева и чувара жена, који ће њима давати сву потребу за украшавање њихово,
4 а која се девојка допадне краљу, та нека постане краљица на Астинино место. Краљ одобри тај предлог, и учини тако.
5 Бејаше у Сусану у престоници, један Јудејин по имену Мардохеј, син Јаира, сина Симеја сина Кисова, од племена Венијаминова,
6 који беше доведен из Јерусалима с робљем које одведе с Јехонијем, краљем Јудиним, Навуходоносор, краљ Вавилонски.
7 Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, кћер стрица свога; јер она неимаше ни оца ни мајке. Та девојка бејаше лепа раста и красна лица, а по смрти оца њезина и матере њезине узе је Мардохеј за кћер.
8 Кад се прогласи заповест краљева и многе се девојке скупише у престоници Сусану под руку Игајеву, и Јестира би одведена у двор краљев под руку Игаја, чувара жена.
9 Девојка му се допаде и нађе милост пред њим, и он јој одмах даде све што је потребно за украшавање и за цело издржавање; и даде јој седам девојака изабраних из краљевског дома и намести је с њезиним девојкама у најлепши стан у женском дому.
10 Јестира не каза народа свога, јер јој Мардохеј беше забранио да то каже.
11 И Мардохеј ходаше сваког дана испред дворишта женског дома, да се извести како је Јестири и како се поступа са њом.
12 Свака је девојка редом излазила пред краља Асвира, пошто би за пуних дванест месеци свршавала оно што беше прописано за женске (а за то време оне дотериваху своју лепоту шест месеци уљем од измирне а шест месеци мирисима и другим стварима што женске употребљавају).
13 Тако је свака девојка излазила пред краља; и када је из женског дома прелазила у дом краљев, дозвољавало јој се да узме са собом што би год хтела.
14 У вече би улазила, а ујутро би прешла у други женски дом, под руку Сасгаза, евнуха краљева и чувара иноча. Она не би више ишла краљу, осим ако је се краљ не би зажелео, и не би била по имену позвана.
15 Кад дође ред на Јестиру, кћерку Авихаила, стрица Мардојеха, који је беше узео за кћер, она не заиска ништа осим онога што рече Игај, евнух краљев и чувар жена. Јестира налажаше милост код свакога који је виђаше.
16 Јестира би одведена краљу Асвиру у краљевски двор његов десетога месеца, а то је месец Тевет, седме године краљевања његова.
17 Краљ заволе Јестиру више него све друге жене, и она придоби милост и наклоност његову више него све друге девојке. Он јој метну краљевску круну на главу и учини је краљицом на место Астинино.
18 Краљ приреди велику гозбу свим кнезовима својим и служитељима својим у почаст Јестири, и даде одмор покрајинама и раздаде дарове краљевском дарежљивошћу.
19 Када се по други пут скупише девојке, Мардохеј сеђаше пред вратима краљевим.
20 Јестира не беше казала свог рода ни народа, јер јој то Мардохеј беше забранио да каже, и Јестира слушаше Мардохеове наредбе као и кад се одгајаше код њега.
21 У те дане, кад Мардохеј сеђаше пред вратима краљевим, Вихтан и Терес два евнуха краљева, који чуваху стражу на краљевом прагу, наљућени хтедоше да дигну руке на краља Асвира.
22 То дозна Мардохеј и он то јави краљици Јестири, и Јестира каза краљу у име Мардохејево.
23 Кад се ствар извиди и нађе истинита, она два евнуха беху обешена на дрво. И то се записа у књигу летописа пред краљем.
Глава 3.
уреди1 После ових догађаја краљ Асвир постави у власт Амана, сина Амедатина, Агагеја. Он га унапреди у части и даде му место изнад свих кнезова који бејаху код њега.
2 Сви служитељи краљеви који бејаху на вратима краљевим сагибаху колена и клањаху се пред Аманом, јер тако беше краљ наредио. Али Мардохеј нити сагибаше колена, нити се клањаше.
3 Служитељи који бејаху на вратима краљевим говораху Мардохеју: Зашто преступаш краљеву заповест?
4 И како му из дана у дан говораху, и он их не слушаше, јавише Аману, да виде хоће ли Мардохеј устрајати у свом решењу, јер им он беше рекао да је Јудејин.
5 И Аман виде да Мардохеј не сагиба колена нити се клања пред њим, и он се напуни гнева.
6 Али помисли да није вредно да дигне руку на самог Мардохеја, јер му беху казали ког народа беше Мардохеј, и он гледаше да истреби цео народ Мардохејев, све Јудеје који се налажаху у целом краљевству Асвирову.
7 Првога месеца, а то је месец Нисан, дванаесте године Асвирова краљевања, баци се Пур, то јест коцка, пред Аманом за сваки дан и за сваки месец до дванестога месеца а то је месец Адар.
8 Аман рече тада краљу Асвиру: По свим покрајинама краљевства твога има један народ расејан, а различит од свих других народа, који има законе друкчије од закона осталих народа, и који не поштује краљевске законе.
9 Није корисно краљу да га остави на миру. Ако краљ нађе да је то добро, нека се напише наредба да се тај народ истреби, а ја ћу измерити десет хиљада таланата сребра у руке званичника да се унесу у краљеву ризницу.
10 Краљ скину прстен с руке и даде га Аману, сину Амедатину, Агагеју, непријатељу Јудеја.
11 И краљ рече Аману: То сребро даје се теби, и даје ти се и тај народ. Чини од њега шта хоћеш.
12 Тринаестог дана првог месеца беху позвани краљевски тајници, и према наредбама Амановим написаше се писма намесницима краљевим, управитељима свих покрајина и кнезовима свих народа, свакој покрајини њезиним писменима и сваком народу његовим језиком. Писма се написаше у име краља Асвира и запечатише се краљевим прстеном.
13 Писма се разаслаше по гласницима у све краљеве покрајине, да се потру, побију и истребе сви Јудеји, стари и млади, деца и жене, у један дан, тринаестога дана дванаестога месеца, а то је месец Адар, и да се разграбе имања њихова.
14 У писмима беше савијен један препис наредбе која је имала да се прогласи по свим покрајинама и да се објави свим народима, да буду готови за тај дан.
15 Гласници отиђоше свом хитњом по заповести краљевској. Та наредба би оглашена и у престоници Сусану. И док краљ и Хаман сеђаху и пијаху, град Сусан бејаше у страху.
Глава 4.
уреди1 Кад Мардохеј дозна шта би, раздре хаљине своје, обуче се у кострет, посу се пепелом и прође градом кукајући на сав глас.
2 И он дође до пред врата краљева, на која је забрањен био улаз свакоме који је обучен у кострет.
3 У свакој покрајини, свуда где дође краљева заповест и наредба његова, наста велика жалост међу Јудејима. Они пошћаху, плакаху и јаукаху, и многи лежаху у кострети и у пепелу.
4 Девојке Јестирине и евнуси њезини дођоше да јој то јаве, и краљица се врло ожалости. Она посла хаљине Мардохеју, да се покрије и скине са себе кострет, али их он не хте примити.
5 Тада Јестира дозва Атаха, евнуха, ког јој беше дао краљ да је служи, и заповеди му да се извести за Мардохеја, и да разабере шта је то све било и одакле је потекло.
6 Атах отиде к Мардохеју на трг градски који је пред вратима краљевим.
7 И Мардохеј му каза све што се догодило и каза и за износ сребра што је Аман обећао дати у краљеву ризницу у име награде за покољ Јудеја,
8 и даде му и препис наредбе проглашене у Сусану у сврху да се они истребе-, да је покаже Јестири и да јој све достави, - и нареди да Јестира отиде краљу и да од њега измоли милост, да га моли за свој народ.
9 Атах дође и каза Јестири Мардохејеве речи.
10 Јестира рече Атаху да каже Мардохеју:
11 Све слуге краљеве и народ по покрајинама краљевим знају да постоји закон који одређује казну смрти за свакога, човека или жену, који би ушао краљу у унутрашњи двор, а да није позван, и само онај спасава свој живот коме краљ пружи златну палицу; - а ја нисам звана да уђем краљу, ево већ тридесет дана.
12 Кад те речи Јестирине беху саопштене Мардохеју,
13 он опет поручи Јестири: Немој мислити да ћеш се мимо све Јудеје ти сама избавити у дому краљеву.
14 Јер ако ти ућутиш сада, доћи ће помоћ и избављење Јудејима од друге стране, а ти и дом оца твога погинућете. И ко зна ниси ли ти за овако време и дошла до краљевства?
15 Јестира поручи Мардохеју:
16 Иди, скупи све Јудеје који се налазе у Сусану, и постите за ме; не једите и не пијте за три дана ни дању ни ноћу, а и ја ћу са својим девојкама постити, па ћу онда отићи краљу, ако и није по закону, - па ако имам да погинем нека погинем.
17 Мардохеј отиде и учини све како му беше наредила Јестира.
Глава 5.
уреди1 Трећег дана Јестира обуче краљевске хаљине и појави се у трему управитеља двора краљевскога према стану краљевом. Краљ сеђаше на свом краљевском престолу у двору краљевскоме, према вратима од двора.
2 Кад краљ угледа краљицу Јестиру, која је стајала у трему, она нађе милост пред очима његовим, и краљ пружи Јестири златну палицу коју држаше у руци. Јестира приступи и дотаче се краја од палице.
3 Краљ јој рече: Шта ти је, краљице Јестира, и шта тражиш? Ако је и до половине краљевства, даће ти се.
4 Јестира одговори: Ако је угодно краљу, нека дође данас краљ с Аманом на обед који сам му спремила.
5 Краљ рече: Зовите одмах Амана као што Јестира жели.
6 И дође краљ с Аманом на обед који им спреми Јестира. И док се пило вино краљ рече Јестири: Шта тражиш? Даће ти се. И шта желиш? Ако је и до половине краљевства, добићеш.
7 Јестира одговори: Ево што молим и што желим:
8 Ако сам нашла милост пред очима краљевим, и ако је угодно краљу да ми да што желим и учини што молим, нека опет дође краљ с Аманом на обед који ћу им спремити, и сутра ћу да одговорим краљу по заповести његовој.
9 Аман изађе оног дана весео и задовољан у срцу. Али кад виде Мардохеја на вратима краљевим да не уста нити се маче пред њим, напуни се гнева на Мардохеја.
10 Али се ипак савлада и пође кући својој. Затим посла звати пријатеље своје и Сересу, жену своју.
11 Аман им приповеди о сјају свога богатства, о броју синова својих, о свему што беше учинио краљ да га подигне у части и о положају што му беше дао изнад кнезова и служитеља краљевских.
12 И дода: Ја сам једини кога је с краљем краљица Јестира позвала на обед који му она спреми, а и сутра сам позван к њој с краљем.
13 Али све то није ми ни на што докле год гледам онога Мардохеја, Јудејина, где седи на вратима краљевим.
14 Сереса, жена његова, и сви пријатељи његови рекоше му: Нека се спремају вешала висока педесет лаката, и у јутро реци краљу да се на њима обеси Мардохеј, па иди весело с краљем на обед. Тај се предлог допаде Аману и он даде да се припреме вешала.
Глава 6.
уреди1 Ону ноћ краљ не могаше спавати, те нареди да му донесу књигу од знаменитих догађаја, летописе. И прочиташе се летописи пред краљем,
2 и нађе се записано и оно што Мардохеј беше проказао за Вихтана и Тереса, два евнуха краља Асвира.
3 Тада краљ рече: Каква је част и какво је добро учињено Мардохеју за то? Ништа му није учињено, - одговорише момци који служаху краља.
4 И краљ рече: Ко је у трему? - Аман беше дошао у спољашњи трем двора краљева да тражи од краља да се Мардохеј обеси на дрво које беше дао припремити за њега. –
5 Момци краљеви одговорише: Аман је у трему. И краљ рече: Нека уђе.
6 Аман уђе, и краљ му рече: Шта треба учинити човеку кога краљ хоће да почасти? - Аман рече у себи: Кога ће краљ почастити ако не мене? –
7 И Аман одговори краљу: Кога краљ хоће да почасти,
8 њему треба донети краљевске хаљине које краљ носи, и довести му коња на коме краљ јаше, и метнути му на главу круну краљевску;
9 предати хаљине и коња коме између највећих кнезова краљевих да обуче човека кога краљ хоће да почасти, па да га проведе на коњу кроз трг градски, и виче пред њим: Овако се чини човеку кога краљ хоће да почасти!
10 Краљ рече Аману: Одмах узми хаљине и коња што рече и учини тако Мардохеју, Јудејину, који седи на вратима краљевим. Немој изоставити ништа од онога што си рекао.
11 Аман узе хаљине и коња и обуче Мардохеја, и проведе га на коњу кроз трг градски вичући пред њим: Овако се чини човеку кога краљ хоће да почасти!
12 Мардохеј се врати на врата краљева, а Аман похита кући својој покуњен и покривене главе.
13 Аман приповеди Сереси, жени својој, и свим пријатељима својим све што му се догоди. Тада му мудраци његови и Сереса, жена његова, рекоше: Ако је Мардохеј, пред којим си почео падати, од Јудејскога рода, нећеш ти моћи ништа против њега, него ћеш пасти пред њим.
14 Док они још говораху дођоше евнуси краљеви, и одмах одведоше Амана на обед који спреми Јестира.
Глава 7.
уреди1 Краљ и Аман дођоше на обед краљици Јестири.
2 Овог другог дана рече опет краљ Јестири за време кад се пило вино: Шта желиш краљице Јестиро? Испуниће ти се. И шта молиш? Ако је и до половине краљевства мога даће ти се.
3 Краљица Јестира одговори: Ако сам нашла милост пред очима твојим, краљу, и ако је краљу угодно, нека ми се поклони живот мој, - то је моја молба, - и спасе народ мој, - то је моја жеља.
4 Јер смо продани ја и мој народ да нас потру, закољу и истребе. Још да смо продани да будемо робови и робиње, ћутала бих, али непријатељ не би могао надокнадити штету која се краљу чини.
5 Краљ Асвир узе реч и рече краљици Јестири: Ко је тај, и где је тај који је намислио тако чинити? Јестира одговори: Противник и непријатељ је Аман, овај зликовац. Аман задрхта од страха пред краљем и пред краљицом.
7 А краљ уста од обеда гневан и отиде у башту код двора. Аман оста да моли од краљице Јестире милост за свој живот, јер виде да је у духу краљеву решена његова пропаст.
8 Кад се краљ врати из баште дворске у кућу у којој је приређен обед, он виде Амана који беше пао на одар на коме је била Јсстира и рече: Хоће ли зар он и краљицу осрамотити у дому моме? Чим та реч изиђе из уста краљевих, покрише лице Аману.
9 И Арвона, један од евнуха краљевих, рече: Ено дрво које је спремио Аман за Мардохеја, који је говорио за добро краљево, стоји код куће Аманове, високо педесет лаката. Краљ рече: Нек се на њега обеси Аман.
10 И обесише Амана на дрво које он беше спремио за Мардохеја. И гнев се краљев смири.
Глава 8.
уреди1 Истог тог дана краљ Асвир поклони краљици Јестири кућу Амана, непријатеља Јудеја, и Мардохеј изиђе пред краља, јер Јестира каза сродство њено с њим.
2 Краљ сними прстен свој, који беше узео од Амана и даде га Мардохеју; и Јестира постави Мардохеја над кућом Амоновом.
3 Затим Јестира опет проговори пред краљем. Она паде пред ноге његове и плачући моли га да спречи дело злоће Амана Агагеја, и намере његове против Јудеја.
4 Краљ пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и оста стојећи пред краљем.
5 И она тад рече: Ако је угодно краљу и ако сам нашла милост пред њим, и ако се то краљу чини право, и ако сам мила очима његовим, нека се пише да се пореку књиге замишљене од Амана, сина Амедатина, Агагеја, које су расписане да се истребе Јудеји по свим покрајинама краљевим.
6 Јер како бих ја могла гледати зло које би погодило мој народ, и како бих могла гледати да се потре род мој?
7 Краљ Асвир рече Јестири и Мардохеју, Јудејину: Ето поклонио сам кућу Аманову Јестири, он је обешен на дрво што је дигао руку своју на Јудеје.
8 Пишите дакле за Јудеје како је вама драго у име краљево и запечатите краљевим прстеном, јер што се пише у име краљево и запечати краљевим прстеном не може се порећи.
9 У то време, двадесет трећег дана трећега месеца, а то је месец Сиван, дозваше се краљеви тајници и писа се све како заповеди Мардохеј, Јудејин, намесницима и кнезовима од сто и двадесет и седам покрајина, од Индије до Етиопије, у сваку покрајину њезиним писменима и сваком народу његовим језиком, а и Јудејима његовим писмом и њиховим језиком.
10 Написа се у име краља Асвира и запечати се прстеном краљевим. Књиге се разаслаше по гласницима који јахаху на брзим коњима и на мазгама које су ождребиле кобиле.
11 Тим је књигама краљ допуштао Јудејима, ма у ком граду они били, да се скупљају и бране свој живот, да потру и побију заједно са децом и женама све оне од било ког народа и земље који би оружјем ударили на њих, и имања њихова пленили,
12 и то све у један и исти дан по свим покрајинама краља Асвира, тринаестог дана дванаестога месеца, а то је месец Адар.
13 У тим књигама беше и наредба која је имала да се објави у свим покрајинама, и да се прогласи свим народима, да ће Јудеји тог дана бити готови да се освете својим непријатељима.
14 По краљевској заповести гласници одмах похиташе на коњима и на мазгама. Та заповест би оглашена и у престоници Сусану.
15 Мардохеј отиде од краља у краљевским хаљинама плавим и белим, под великом златном круном и у плашту од танкога лана и скерлета. Град Сусан би у радости и у весељу.
16 Јудејима дође срећа и весеље, радост и слава.
17 У свакој покрајини и у сваком граду, где дође краљева заповест, би радост и весеље међу Јудејима, гозби и благдана, и многи из народа тих земаља постише, јер их спопаде страх од Јудеја.
Глава 9.
уреди1 Дванаестога месеца, а то је месец Адар, тринаестог дана, кад дође да се изврши наредба краљева и заповест његова, истог дана кад се непријатељи Јудеја надаху да ће обладати њима, догоди се баш противно, и Јудеји обладаше својим противницима.
2 Јудеји се скупише у својим градовима по свим покрајинама краља Асвира, да дигну руке на оне који тражаху њихову пропаст;
3 и нико им не могаше одолети, јер је страх од њих био обузео све народе. И сви кнезови покрајина и управитељи и часници краљеви подупираху Јудеје због страха што имаху од Мардохеја.
4 Јер је Мардохеј био моћан у дому краљевом и глас о њему беше дошао у све покрајине, јер је он постајао све моћнији.
5 Јудеји побише мачем све непријатеље своје, потрше их и истребише их, и поступише како хтедоше са свима онима који им бејаху душмани.
6 У престоници Сусану Јудеји убише и истребише пет стотина људи,
7 и поклаше Фарсандату, Далфина, Аспату,
8 Порату, Адалију, Аридату,
9 Фармасту, Арисаја, Аридаја и Вајезату,
10 десет синова Амана, сина Амедатина, непријатеља Јудеја. Али на плен не дигоше руке своје.
11 Тог дана краљ сазна за побијене у престоници Сусану.
12 И краљ рече Јестири: У престоници Сусану побише и потрше Јудеји пет стотина људи и десет синова Аманових; а шта су чинили по осталим покрајинама краљевим?... Шта још тражиш? Испуниће ти се. Шта још желиш? Даће ти се.
13 Јестира одговори: Ако одобри краљ да се Јудејима у Сусану допусти да и сутра учине по данашњој наредби и да се обесе на дрво десет синова Аманових.
14 И краљ заповеди да се тако учини. Та заповест би проглашена у Сусану. Обесише десет синова Аманових,
15 и Јудеји који бејаху у Сусану опет се скупише четрнаестог дана месеца Адара и побише у Сусану три стотине људи. Али на плен не дигоше руке своје.
16 Остали Јудеји који бејаху по покрајинама краљевим скупише се и бранише живот свој. Они прибавише себи мир, ослободивши се својих непријатеља, и побише седамдесет и пет хиљада душмана својих. Али на плен не дигоше руке своје.
17 То би тринаестога дана месеца Адара. Четрнаестога починуше Јудеји и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.
18 Они који бејаху у Сусану скупише се тринаестог и четрнаестог дана истог месеца, а починуше петнаестога, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.
19 Зато Јудеји са села, који живе по местима неограђеним, празнују четрнаести дан месеца Адара веселећи се и гостећи се, и шаљући јела један другоме.
20 Мардохеј написа ово и разасла књиге свим Јудејима који бејаху у свим покрајинама краља Асвира близу и далеко.
21 Он им прописа да сваке године празнују четрнаести и петнаести дан месеца Адара,
22 као дане у којима стекоше мир, ослободивши се од непријатеља својих, и да славе месец када им се претвори жалост у радост и туга у весеље, и да од оних дана учине дане гозбе и весеља кад један другоме шаље оброке јела и даривају се сиромаси.
23 Јудеји се обвезаше да ће чинити што су већ сами били почели и што им Мардохеј писа.
24 Јер Аман, син Амедатин, Агагеј, непријатељ свих Јудеја, намисли да их погуби, и он баци Пур, то јест коцку, да их потре и истреби;
25 али Јестира изиђе пред краља и он писмом заповеди да се зла намисао Аманова против Јудеја обрати на његову главу и да се обеси и он и синови његови.
26 Зато прозваше оне дане Пурим, од имена Пур. Према садржини тога писма и према ономе што видеше и што им се догоди,
27 примише Јудеји за себе и за потомство своје и за све оне који би се удружили с њима, решење и непроменљиву обавезу да сваке године славе та два дана као што је то за њих прописано и у одређено време.
28 Ти дани требају да се спомињу и празнују у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду, и ти дани Пурима не смеју да престану међу Јудејима, и спомен њихов не сме да се изгуби у потомству њиховом.
29 Краљица Јестира, кћи Авихаилова и Мардохеј, Јудејин, писаше по други пут хитно писмо да потврде књигу за Пурим.
30 Разаслаше се књиге свим Јудејима у сто и двадесет и седам покрајина краља Асвира. Те књиге садржаваху речи љубави и верности,
31 за уређивање тих дана Пурима у одређено време, као што их Јудејин Мардохеј и краљица Јестира беху одредили за саме себе, и као што их они беху утврдили за њих саме и за њихове потомке приликом поста њихова и јаука њихових.
23 Тако заповест Јестирина потврди уредбу за Пурим, и то се записа у књигу.
Глава 10.
уреди1 Краљ Асвир удари данак на земљу и на острва морска.
2 Сва дела која говоре о моћи његовој и о подвизима његовим, и појединости о величини до које краљ узвиси Мардохеја, није ли то записано у књизи летописа краљева Мидских и Персијских?
3 Јер Јудејин Мардохеј беше први после краља Асвира. Цењен код Јудеја и вољен од мноштва браће своје, он је тражио добро свога народа и заговарао срећу свега рода свога.