Бено Поплесија (Робиња)3/20
| ←Шена деветнеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена двадеста |
Шена двадесет и једна→ |
МИЛИЦА: О, Зијехало, пара ти то куцаш; ну, што је ново?
ЗИЈЕХАЛО: Молим те, ну ходи доли најбрже.
МИЛИЦА: Ево ме; зато што ти је од потребе? Ајмех, који је ти ту мртац?!
ЗИЈЕХАЛО: Ну сад помози, то ћеш и знат пака свеколико.
ПЕРАШТАНИН: Брзо, брзо, ере, по моју главу, ова страха операла ме [дјеловала је на ме] веле горе од медижине [лијека].
МИЛИЦА: Нути, ово је робиња! ја је познам у овијем Симовијем хаљинам. Што ти је ово тужној интравењало?
ПЕРАШТАНИН: Робиња ово?! а, по тило грешње, јес тер јес!
ЗИЈЕХАЛО: Ну, моја Миле, однесимо је полако у вас дома. (Овди је хитају и носе.)
МИЛИЦА: Тужне дјевојчице! на ово је је ње намуранца довела.
ЗИЈЕХАЛО: Полако, дај да се овди у врата кала. (Овди је узносе.)
ПЕРАШТАНИН: Ну, гдје идеш, Зијехало, razza renegada? дигни ми ови имброљ [сметњу] одовђе, ер је мене страх од спирита.
ЗИЈЕХАЛО: Што говориш?! Ово није спирит него робињин брат.
ПЕРАШТАНИН: Или брат или што ти ја знам; ну одведимо и њега у ова врата, нека се може рекуперат.
ЗИЈЕХАЛО: Дај да се однесе. (Овди га носе.)
Референце
уреди
