Бела Рада
Стојан шета од орања,
Бела Рада са белила.
Стојан Ради говораше:
— Хајде, Радо, да думамо. —
Одговара бела Рада: 5
— Nемам каде, млад Стојане!
Дошли су ми добри гости.
Мајци браћа, мени ујци,
Мајци сестре, мени тетке. —
— Муч' не лажи, бела Радо! 10
Да л' ти нису просиоци? —
— Ако ти се лажа чини,
А ти доћи о вечери,
О вечери на пенџере,
Па попрежи, млад Стојане! — 15
Прежи Стојан по вечери,
По вечери иа пенџеру.
Бела Рада уговела,
Уговела до девера.
Кад ујутру подранила, 20
Подранила у градину
Росно цвеће да набере,
Да накити просиоце.
За њом трчи млад Стојане,
Овде-онде да достигне. 25
Достиже је на прелазу,
Одсече јој беле руке.
— Проклет био, млад Стојане!
Моја ј’ мајка биљарица,
Свакојако биље знаде, 30
Руке ће ми извидати. —
Одсече јој русе косе.
— Проклет био, млад Стојане,
Моја ј' мајка биљарица,
Свакојако биље знаде, 35
Косе ће ми извидати. —
Одсече јој беле дојке.
— Проклет био, млад Стојане!
Моја ј’ мајка биљарица,
Свакојако биље знаде, 40
Дојке ће ми извидати.
