Бајо и Богдан Миљанић бране Пиву
(одломак)
Уранио Пивљанине Бајо
и соколе Миљанић Богдане
и за њима тридесет 'ајдука;
па кренуше уз Рисанске стране,
а отоле уз Грахово равно. 5
Кад дођоше у Бањане равне,
ту их бијел данак оставио,
а тавна их ноћца приватила.
На Утесу зеленој планини,
ту је чета мало починула 10
и ладне се воде напојила
а на извор Баја Пивљанина.
Ето чете ноћно без мјесеца
и Голију здраво прегазила.
Кад дођоше на Смријечно равно 15
у онога од Смријечна кнеза,
ту је Богдан чету оставио,
те је мучки до куле пришао,
кад у кулу неколико људи,
ђе поклали јањце и овнове, 20
добавили вина и ракије
и одвише сваке ђаконије.
Но да видиш Миљанић Богдана,
ђе уљезе у бијелу кулу,
па говори од Смријечна кнезу: 25
“Није ли те срећа потрефила,
да си мене ручак зготовио
на мојијех тридесет 'ајдука
и мог побра Пивљанина Баја?”
Бесједи му од Смријечна кнеже: 30
“О богами, Миљанић Богдане!
Нијесам ти ручак приправио,
но ће доћи паша Миљевићу,
'оће доћи силне пашалије
и навести ђецу и ђевојке 35
да их воде у Стамбола града;
а цијелу Пиву поараше.
Није л' Бог да који свашто дава,
а да би га јутрос погубио
а су твоје тридесет 'ајдука?” 40
Рече њему Миљанић Богдане:
“Наредите господског обједа!
Ја ћу ићи на сред друма пута,
да ја чекам пашу Миљевића!
А тако ми моје вјере тврде, 45
неће паша лако пролазити
ни проводит' ђецу и ђевојке,
док је мене тридесет 'ајдука
и сокола Пивљанина Баја!”
Отоле се Богдан подигао, 50
па га ето даље у дружину
и дружини Богдан говорио:
(Све им каже што је и како је)
“По'итајте друму на планину,
да чекамо пашу Миљевића!” 55
Дружина је њега послушала,
изађоше друму на планину.
Вјетра нема а планина јечи,
док ти ето паше Миљевића
и он води ђецу и ђевојке, 60
а за њиме силовита војска.
Но је Богдан чету разредио
покрај пута с обадвије стране,
а Богдан је насред друма пута
с побратимом Пивљанином Бајом, 65
па он убра јасенову грану,
а за грану заклонио главу.
Попијева паша Миљевићу,
припијева Пивљанина Баја:
“Ђе си болан, Пивљанине Бајо? 70
Изађи ми данас на мејдана!
Цијелу сам Пиву по'арао”.
У Богдана срце узиграло.
Но да видиш Пивљанина Баја,
он узео бистра џефердара, 75
да он гађе пашу Миљевића.
Не даде му Миљанић Богдане,
но овако побру проговара:
“Побратиме, Бајо Пивљанине,
пушти мене пашу Миљевића, 80
да га гађем бистрим џефердаром!”
Па нареди бистра џефердара
и ш њиме се 'вако разговара:
“Џефердаре, мој уздани друже,
немој мене ватром преварити, 85
за око те ни молити нећу,
е је данас дошло до невоље!
Ако мене не би преварио,
то би Богдан теби припазио
и дрвен ти кундак истурио, 90
а сребрн ти кундак ударио!”
Па опали бистра џефердара,
те погоди пашу Миљевића,
по сред паса укиде га с гласа,
паде паша низ коња лабуда. 95
Богдан паши итро долетио
и русу му главу одсјекао.
У то доба тридесет 'ајдука
са соколом Пивљанином Бајом
у делије јуриш учињеше, 100
па их бију, побро и тамане.
Ђавољега жива не пуштише.
Окупише ђецу и ђевојке.
Са Турака шићар задобише.
Дароваше ђецу и ђевојке, 105
отправише Пиви валовитој,
да свак иде своме завичају.
Оде Бајо и Богдане ш њиме
и њихово тридесет 'ајдука
у Смријечно на ручак код кнеза. 110
Добро их је кнеже угостио
и црвеним вином напојио
и наздравља Бају и Богдану,
да им Бог да здравље и весеље
и вјечити спомен у народу. 115
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
