Багрјаношарна от востока зарја

Багрјаношарна от востока зарја Писац: Милован Видаковић

Багрјаношарна от востока зарја
Се нам вјешчајет дневнаго царја
Иже ишодит с великолепијем
на хоризонту.

Како всја звјезди пред њим ишчезајут!
Горди јего зраци тму разгоњајут,
Веју вселенују он занимајет,
всја от сна движет.

Птици по гори утренујут с пјеснми,
В дубравах звјери с превелики слонми,
Риби и кити в глубинах морских
Ден ошчушчајут.

Сад земљедјелец с одморними члени
Плуг изгоњајет на своја њиви,
После покоја труди пријемља,
Зној с чела тарет.

Всјаки художник в својему дјелу
Занимајет сја, а пастири в фрулу,
Стадо по роснеј травици следуја,
звук тихи дајут.

Кол јего лучи сут превиспрени
И досизајут ока в магновениј'
Нашују земљу, јуже творјат плодну
теплотом својом.

1811.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 114

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милован Видаковић, умро 1841, пре 183 године.