Баба и кишјело млијеко

Некаква баба кријући од невјесте и унучади умузе млијека, па понесе у појату млијеко и лонац, па да јој се прије укишјели у топлини, завијајући лонац торбом рече: (као што се обично говори кад се кишјели) кисни много, не мисли, стигнуо ме до врата. (т. ј. у колико би она дошла до врата) па кад се окрене пут врата а лонац и млијеко на земљи јер јој је била запела узица од торбе за ногу, па рече: валај сад како ти је гођ драго, драго ли ти киснути али не киснути.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 14–15.