* * *
А мој драги, сија-перчинлија
А мој драги, сија-перчинлија,
дигни перчин са бијела врата!
Не мами ме сваки час на врата,
у мене је табијатли мајка,
не да мени излазит на врата, 5
све сам с тебе бјена и карана.
— Гдје ћеш, кћери, не било те мајци?
Кога чекаш, не ишчекала га!
Кога гледаш, не изгледала га!
А ја питам моју милу мајку: 10
— Јеси л’, мајко, икад млада била?
Јеси л' икад имала севдаха?
Је л’ ти мио икад туђин био?
Говори јој сија-перчинлија:
— Кад те гоне из твојега двора, 15
а ти бјежи мом бијелом двору!
Моје су ти двери отворене
у поноћи као у по дана,
моја ће те дочекати мајка
и на своје срце привијати. 20
|
|
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 685.
