* * *
Анђелија
Анђелија воду л’јева,
Над воду се наднијела,
Сама себи говорила:
"Мили Боже, л’јепа ти сам!
Још да су ми црне очи, 5
Црне очи и обрве,
Три бих града примамила;
Из три града три бећара[1],
И Ивана момка млада,
Који кује срмал-пуца[2] 10
И на руке белензуке[3],
И на главу златну грану.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ три нежењена момка
- ↑ сребрна пуцета; тур. срма, најчистије сребро
- ↑ наруквице
Извор
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.3