Аница и Марица
Садио Павле виноград;
Родио Павлу виноград,
Родила лоза два грозда
Роднла мајка две кћери
Кано две златне јабуке. 5
Једној је име Аница,
Другој је име Марица.
Просио Павле Марицу,
Мајка му даје Аницу.
Узеде Павле Аницу. 10
На море ш њом се навезе.
А кад су били сред мора,
Заиска Ана водице
Из Павлове руке деснице.
Ал’ збори Павле Аници: 15
„Нагни се, Ано, на море,
„Па с’ напи ладне водице.“
Наже се Ана на море,
Да с’ ладне воде напије.
Ал’ Павле ј’ отиште у море. 20
А када прођс година,
Отиде Павле пуници:
„Божија иомоћ, пунице.“
„„Бог дао, млади зетићу,
„„Шта ради моја Аница?““ 25
„Добро ти ради Аница,
„Бело је платно навила,
„Мушко је чедо родила.
„Танко је платно кидљиво,
„Мушко је чедо плачљиво. 30
„Па моли да пошљеш Марицу,
„Да јој у послу помогне,
„Јербо је платно кидљиво,
„А чедо мало плачљиво.
Даде му мајка Марицу, 35
Навезе с’ Павле на море.
Када су били сред мора,
Запита Мара зет-Павла:
„Тако тп Бога, зет-Павле,
„Шта с’ оно бели крај мора? 40
„Или је риба моруна,
„Или је јато голуба?“
„„Нити је риба моруна,
„„Нити је јато голуба
„„Већ твоја сестра Аница.““ 45
Кад ово чула Марица,
Беседи млада Марица:
„Кад немам сестре Анице,
„И мене младе нек није.“
Па скочи у море ледено.50
