ПРИКАЗАЊЕ ЧЕТВРТО
ПЕРЗЕО И АНДРОМЕДА
ПЕРЗЕО
Овди слази с коња и говори с Андромедом.
Дјевојчице лијепа, избрана, 1285
ако умрла ти ствар јеси,
ер прилика тва сунчана
вели да си ти с небеси,
праведнога твога цвила
грозне утажи сузе и веће 1290
смири горке твоје смеће:
звијер се у ками обратила.
И кажи ми сад весела
име и битје твоје и која
срећа моја или твоја 1295
овди те је сад довела!
Рец’ ми узроке твојијех туга
и тву смећу сву колику
да свеђ частим твоју дику
и да сам ти увијек слуга! 1300
АНДРОМЕДА
Велика је, господине,
твоја хвала, твоја цијена,
мâ љепота расцвиљена
не достоји теј висине,
ер не само гледаш саде 1305
ствар умрлу твојијем очима,
него мртву свијем добрима
и на тешке живу јаде.
Чефео краљ је који оди
Етиопе заповиједа, 1310
Касиопе смиона роди,
мени је име Андромеда.
Што се мајка мâ хвалила
љепша од морскијех вила бити,
страшна срда и немила 1315
хотијаше ме поразити.
Њу протива мôј младости
доведоше сеј божице,
и ово доста твôј милости
буди од срамне дјевојчице! 1320
ПЕРЗЕО
Племенита мâ госпоје,
не смета’ се ер си нага,
на се одјеће стави твоје,
драг животу, душо драга!
Није достојна за тве дике 1325
ова уза прем немила,
него којом Љубав мила
веже своје љубовнике.
АНДРОМЕДА
Велика ти буди хвала,
о витеже пун крипости, 1330
доброта је тве милости
срце моје завезала.
Кад ктијаше с худа удеса
зла звијер прождријет тијело моје,
од помоћи кад никоје 1335
не надах се ван с небеса,
ти, витеже вриједни и знани,
веоми чудно слетје згара
и неправу срду схара,
а праведну мене обрани. 1340
Није ми могла штета ова
по срећнијој минут згоди,
или бог си ти кигоди,
или послан од богова.
Тва храбренос изабрана 1345
за ме учини многе труде;
докли у мени жавот буде,
вазда ти ћу бит држана.
ПЕРЗЕО
За тебе бих, о честита
слатка душо срца мога, 1350
ја трудио сва мâ лита,
а не само дана овога.
АНДРОМЕДА
Које даре ја под неби
одвратити игда могу
на доброту толи многу, 1355
господине, ка је у теби?
ПЕРЗЕО
Дар најдражи биће мени
кад ме узме твоја дика,
мој животу обљубљени,
за драгога вјереника 1360
нека љепос тва хваљена,
ка по мени би од ове
страшне срде слобођена,
подпуно се моја зове!
Честита ћеш бит краљица 1365
и невјеста бога Јова,
бивши сина ти његова
изабрана вјереница.
АНДРОМЕДА
Тве младости прихрабрене
ја ћу слуга бит довика; 1370
чин’ што ти је драго од мене,
давам ти се сва колика.
Мајка и ћаћко мој љубљени
весели ће веоми бити
када буду упазити 1375
да вјереник ти си мени.
ПЕРЗЕО
Тко да бојни труд утече,
тко да трудни бој не жуди,
покли оваке даре стјече
тко с храбренијем срцем труди, 1380
тим за биљег од љубави
дај ми вјеру тве деснице,
мој животу слатки и прави,
моја драга вјеренице!
АНДРОМЕДА
О крипости пун замјерне, 1385
господине племенити,
узми од љуби твоје верне
што ти угодно јес на свити!
