Аналфабета (шала у једном чину)/10
| ◄ IX | X | ► |
X
Г. СВЕТА (упада).
НАЧЕЛНИК (дрекне кад га спази): Да није...?
Г. СВЕТА: Откуцана је, преда мном!
НАЧЕЛНИК: Их, по Богу брате, што пожури тако! Их, по Богу људи, што ћу сад и куда ћу од ове бруке! Говорите, шта ћу да радим? Сад, дабоме, сви ћутите, а мало пре сте ме сви саветовали и помагали ме! (Шета очајно и крши руке.) Ти, госпон Свето, цепај онај твој речник и нека ти више никад не падне на памет да скупљаш стране речи: ти, госпон Мико, кад други пут хоћеш да знаш ко је опасан човек у овој вароши, а ти знај да си ти најопаснији! Ти, Мицо, нека ти је просто за онај ананас! А ја? Шта себи да кажем? Чиме себе да утешим? Једина ми је утеха што г. министар сад бар тачно зна ко је аналфабета у овој вароши. Тачно је обавештен!... Благо њему, а тешко мени!...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|