Џандрљив муж/1
ДЈЕЈСТВО ПРВО
(СОБА КОД МАКСИМА.)
1.
СОФИЈА И ЛЕПОСАВА
СОФИЈА (спрема којешта по соби):Бога ти, Лепосава, како ти није срамота? Велика девојка, па тако неспремљено по кући!
ЛЕПОСАВА: Ја доста растребљујем.
СОФИЈА: Зашто ниси собу почистила, него, како смо ручали, и сад стоји свињац? Шта би било, да какав стран човек у кућу дође. (Утире астал и лупа столице.) Гледај, гледај, толики пра!
ЛЕПОСАВА: Већ у овој кући друго ништа да не ради човек, него да паја и брише.
СОФИЈА: Па да оставимо, да нам се свет смеје? Срамота је, девојко, и помислити то, камол да изрекнеш. Тешко свакој, која не љуби чистоћу. Шта си ону маст метнула на полицу, да дирају мачке? Зар је њој онде место?
ЛЕПОСАВА: У хитости оставила сам, пак сам после заборавила.
СОФИЈА: Жалосно је за сваку кућу, гди нема реда. (Брише фигуре.) Гле, гле, толики пра!
ЛЕПОСАВА: Ала сте и ви, боже, све да вам је као из кутије!
СОФИЈА: Није него да се удавиш у ђубрету. Иди погаси ону ватру, да не горе дрва узалуд.
ЛЕПОСАВА (одлази)
СОФИЈА (за њом): И оно брашно да се покупи. — Бадава, човек мора свуда сам да завири, јер иначе готова штета. (Узме шав и почне код прозора радити.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|