Џавер-беговица и син јој
Седила је Џавер-беговица
Дуго млого за девет година,
Њу ми проси ћаја из Будима.
Ал' беседи Џавер-беговица:
„Не ћу за те полазити. ћајо, 5
„Ја ћу ранит' сина Усеина,
„Ранићу га, па га оженити."
Што је рекла Џавер-беговица,
Што је рекла, то је учинила:
Ранила је сина Усеина, 10
Ранила га, па га оженила,
Довела му Ватиму девојку.
Кад је било вече по вечери,
Те сведоше двоје младенаца,
Беседила Џавер-беговица: 15
„Стари свате и венчани куме!
„Је ли просто, мало да послушам,
„Што ће двоје деце говорити?
„Оће ли ме до смрти ранити?"
Па отиде ђердеку на врата: 20
Син Усеин лег'о у постељу,
А Ватима на сандук шарени;
Беседи јој синак Усеине:
„Оди мени, Вато, у постељу."
Ал' Ватима њему одговара: 25
„Не ћу теби у меку постељу:
„Твоја мајка млађа од менека."
Опет вели синак Усеине:
„Оди Вато, моја слатка душо!
„Оди мени у меку постељу; 30
„Ништа за то, што је млађа мајка,
„Ласно ћемо ми њу постарати:
„Ти ми немој шњоме вечерати,
„А ја не ћу шњоме беседпти;
„Оће нам се постарати мајка." 35
Кад је чула Џавер-беговица,
Што говоре двоје младенаца,
Она пише лист књиге бјеле,
Те је шаље ћаји у Будима:
„Брже дигни седморе кочије, 40
„Дотерај и моме белом двору.
„Да ме водиш теби у Будима."
Када ћаја ситну књигу прими,
Те он види, шта с' у њојзи пише,
Он до зоре из Будима дође 45
И дотера седморе кочије.
Дочека га Џавер-беговица,
На шесторе послагала благо,
А на седме са ћајом седнула,
И пођоше бијелом Будиму. 50
Ал' повика Џавер-беговица^
„Стан'те мало, седморе кочије,
„Остаде ми ожег на огљишту."
Ал' то зачу сине Усеине,
Па беседи Ватими девојци: 55
„Устај брже, Ватима девојко!
„Та чула је моја мила мајка,
„Што смо синоћ двоје беседили."
Па беседи својој старој мајци:
„Остав', мајко, ожег на огњишту, 60
„Чим ће Вата ватру запретати,
„Да не жеже своје беле руке."
Говори му Џавер-беговица:
„Доста су ти, сине Усеине!
„Доста су ти, моји бели двори, 65
„На што теби ожег на огњишту,
„Што сам стекла с Џавер-бегом Вуком?
„А ти теци с твојом Ватом лепом."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
