Њена душа
| Њена Душа Писац: Никола I Петровић Његош |
(Lucien Paté)
Мислиш, можда, да те љубим,
моје злато,
рад’ косе ти, тамне круне,
je ли за то?
Ил’ дугих ти трепавица,
ил’ ти чела,
румених ти зар усница,
витка т’јела? –
То не вјеруј, то су ствари,
што проходе;
моја љубав, моја чувства
не заходе
ка’ славног ти лица зраци
са временом,
након тебе што остане
погребеном.
Оно љубим у те, цуро,
добро знади,
на што вјечност моћи нема
да изглади;
то je душа коју каже
твоје око,
када чело сњежно сагнеш
на низоко.
Извор
уреди- Ненад Грујичић приредио: Антологија српске поезије (1847-2000), Бранково Коло, Ср. Карловци, 2012, стр. 148
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола I Петровић Његош, умро 1921, пре 103 године.
|