Љубичица (Војислав Илић)
Љубав
| Љељо Писац: Војислав Илић |
- Mеђ' густом травом, скривена од целог света,
Мирно и тихо љубица цвета плава,
И лепо лисје нежног и бајног цвета
Стрњика крије и густа, висока трава.
- Нит поток тече туда, нит славуј песмице поје,
Природа дивља суморна крила шири;
А лепи цветак не свија лисје своје,
Већ диже стабло и цвета, и слатко мири.
- Е, тако и ти разведри анђелско лице,
И буди срећна у дивљој и пустој страни
Кô плави цвет питоме љубичице,
Стрпљењем својим што себе штити и брани!
март, 1882
Извори
уреди- Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 59, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|